Bura zbog najave urbanizacije Košutnjaka

Urbanizacija Košutnjaka tema je koja je zabrinula građane još pre nekoliko godina kada je krenulo da se govori o rekonstrukciji Avala Filma i izgradnji stambenog komoleksa. O tome se govori i danas, a talas neraspoloženja pokrenuli su rezultati konkursa Arhitekata Beograda. Oglasile su se Incijative za odbranu Košutnjaka, dok sa druge strane, arhitekte tvrde da nema razloga za brigu.

Svrstana u treću kategoriju, kao zaštićeno prirodno dobro od lokalnog značaja. Park – šuma Košunjak glavno je mesto za relaksaciju ali i rekreaciju stanovncima Beogradskih opština.

„Baš je onako, puno zelenila. Ima dosta staza za šetnju, klupa za odmor i sve za nas malo starije. Mnogo je lepo, moglo bi još malo da se uredi, ali za šetnju je super. Volim prirodu roštiljanje i druženje neko. Ovde imamo čist vazduh, strujanje protiče dole ka Rakovici, tako da je ovo ovde vazdušna banja“, kažu građani.

Međutim, građani se pribojavaju da bi njihovu oazu mira, mogla da poremeti kompletna rekotrukcija kompleksa „Ävala Filma“, a koja uključuje, kako je ranije najavljeno i izgradnju oko tri hiljade stanova.

„Kao fabrika kiseonika da je uništite, mislim da ne bi bilo u redu. Mislim da je Košutnjak najlepša suma i najlepši deo Beograda, tako da sam ja itekako protiv seče Košutnjaka i gradnje uopšte u blizini Košutnjaka. Manje betona, više šuma. Tako da sam ‘za’ da sačuvamo šume. Već je na Topčiderskoj zvezdi, tamo je već počela gradnja, ali ovde stvarno ne bi smela da se dozvoli gradnja. Šta mozemo, takva je sudbina izgleda da se to tako kroji bez saglasnosti građana“, smatraju meštani Beograda.

U saopštenju Inicijative „Košutnjak ostaje“ tvrde da su zabrinuti rezultatima konkursa Društva arhitekata Beograda o planu uređenja prostora između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici.

„Stručni žiri trvdi da izabrano rešenje ne predviđa zauzimanje novih zelenih površina, međutim, građani su opravdano zabrinuti da će gradnjom biti ugrožen zeleni fond na ovom području.“

Građanski aktivisti su još tokom 2020. godine, za vreme ranog javnog uvida u urbanistički plan za prostor Avala filma, u više navrata protestovali, navodeći da izgradnja stambenog kompleksa na tom prostoru podrazumeva seču šume u Košutnjaku.

„Ovaj projekat je privatni dil između dekana Arhitekstonskog fakulteta, projektantskog biroa i privatne firme. Građani koji su nam pomagali pre četiri, pet godina znaju da smo mi započeli našu proceduru uređenja Košutnjaka koja ima viši nivo od ovoga sada što oni pokušavaju. Naš postupak je u toku, uključujući i eventualno izjašnjavanje građana po pitanju referenduma – referendumskog izjašnjavanja“, kaže Dejan Jovanović Inicijativa „Bitka za Koštnjak“.

Druga građanska inicijativa smatra da investitor ima ozbiljne ideje o masovnoj gradnji i da to i stoji iza ovog projekta.

„Međutim kada vi malo otvorite projektnu dokumentaciju i pogledate šta se zapravo razvija iza filmske industrije – videćete masovnu gradnju – to su zgrade, to su parkinzi, tržni centri, bioskopi, škole itd. Tako da je samo deset posto projekta služi za razvoj filmskih studija“, otkriva Nenad Milijašević, Inicijativa „Pozdrav sa Košutnjaka“.

Sa druge strane, profesor akademik i predsednik žirija, Branislav Mitrović tvrdi da izabrano rešenje ne predviđa zauzimanje novih zelenih površina te će se graditi samo na mestima gde su bili objekti.

„To rešenje dozvoljava da se bočna šuma – šuma Košutnjaka preko ulice i odozdo iz šume integrišu i da zelenilo prođe kroz sami deo da se gradi sa vrlo pažljivom izgradnjom, vrlo delikatno sa malom spratnošću, to je jedna ideja da se na tom mestu napravi jedan novi prostor koji bi bio zanimljivi i afirmativan u celoj ovoj situaciji o kojoj govorimo o zelenoj gradnji i čuvanju zelenila“, kaže prof. Branislav Mitrović, arhiteka.

Prilog Anite Ikanović iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.