U Srpskoj akademiji nauka (SANU) prethodna dva dana održavao se naučni skup pod nazivom “Projekat Jadar, šta je poznato” na kome su o projetku eksploatacije rude jadarita i njegovom uticaju na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji govorili stručnjaci iz različitih oblasti: biolozi, hemičari, pravnici, inženjeri, predstavnici firme "Rio Sava Exploration" i predstavnici ekoloških udruženja. O uticaju jadarita na zdravlje lokalnog stanovništva govorio je i profesor doktor Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je gost emisije “Probudi se”.
Profesor kaže da predstavnici firme prikazuju čitavu stvar ružičasto dok je stanovništvo podeljeno zato što projekat može da donese ekonomski razvoj u tom području ali i velike opasnosti po životnu sredinu, kulturno nasleđe i zdravlje.
“Interesantno je da su i kolege stručnjaci jako podeljeni i to je za mene bilo jako interesantno iskustvo”, kaže Bulat i dodaje:
“Osnovni zaključak sa ovog skupa je da, bez obzira što ima dosta podataka, nemamo još uvek pravu informaciju o tome šta će se pojaviti u životnoj sredini da bi mogli da govorimo o uticaju na životnu sredinu i zdravlje stanovništva”, kaže.
Objašnjava da je u pitanju nova tehnologija, da postoji pilot postrojenje, i da se u praksi uvek javljaju problemi u realizaciji.
“To su projektovani kapaciteti, projektovane emisije, projektovane količine toksičnih elemenata u industrijskom otpadu. To je sve projektovano, videćemo šta će da bude ako dođe do proizvodnje ukoliko dođe. Za sada prema podacima investitora to sve deluje ok, ali potrebno je da i neko sa strane pogleda te podatke i kaže kako će to sve izgledati”, objašnjava.
Kaže da najveću opasnost po zdravlje predstavljaju teški metali.
“Juče je istaknuto da su lokalne vode tamo već zagađene i arsenom i olovom i drugim teškim metalima. Očekuje se da će u proizvodnji litijuma doći do pojave arsena, nikla, kadmijum, hroma i olova”, kaže i dodaje:
“U ovom trenutku je najveći problem arsen. Bar tako izgleda prema Strateškoj proceni uticaja koja je rađena. Arsen je kancerogena materija. Ukoliko dođe do pojave arsena u vodotokovima postoji mogućnost da dođe do malignih oboljenja”.
Dodaje da su i ostali elementi koji se pominju kancerogeni: kadmijum, hrom, nikl.
“Reč je dugotrajnim efektima, ne očekujemo da će rudnik početi da radi pa ćemo odmah imati sličajeve”, objašnjava.
Kaže i da je u projektu nedovoljno pažnje posvećeno zaštiti od buke i potresa.
“Prema podacima koje sam pogledao, Rio Tinto se ne izjašnjava o radnom vremenu u početnim fazama ali verujem da neće biti stajanja. Što znači da će biti i miniranja i transporta industrijskog otpada tokom noći a to u ruralnom području može da izazove ozbiljne probleme”, kaže.
Napominje da problem takođe predstavlja prašina – emisija PM2.5 i PM10 čestica.
“Ona će biti povišena prilikom transporta i istovara industrijskog otpada. To su sve stvari koje moraju da se regulišu pre nego što takvo postrojenje počene da radi”, pručuje.
Korišćenje velike količine sumporne i hlorovodonične kiseline takođe predstavljaju opasnost.
“Zamislite da dođe do neke havarije, da iscuri kiselina. Zbog toga se i ovo postrojenje, bar prema Strateškoj proceni uticaja, tretira kao Seveso postrojenje, to je jedan od poznatih industrijskih akcidenata gde je došlo do velikih zagađenja životne sredine. Tako da se ta postrojenja u kojima postoji mogućnost značajnog zagađenja životne sredine i okoline zovu Seveso”, kaže.
Napominje da se na naučnom skupu postavilo i pitanje šta će biti kada, nakon 50 godina, iskopavanje rude stane, ko će brinuti o održavanju deponije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare