Beograd, nije se (još) odustalo od Zoo vrta na Adi, a ni od gondole

Sa Kalemegdana, gde se nalazi od 1936. godine, zoološki vrt čeka premeštaj na Adu Ciganliju. I to na prostor od 14 hektara, gde se sada nalazi Ada Safari i divlje naselje Partizan, u kome živi oko 250 porodica. Tamo bi, prema projektu, bio u kombinaciji sa bioparkom, sa fokusom na očuvanje prirode i edukaciju. Ako je već ekologija u fokusu, da li će premeštajem doći do ugrožavanja pijaće vode, koja se u neposrednoj blizinu odatle crpi putem 16 reni bunara za preradu podzemnih voda

"Da, imamo zone sanitarne zaštite objekata, dakle reni bunara koji su u funkciji snabdevanja vodom grada, zonu sanitarne zaštite ne bi smelo po pravilima da se nikakve aktivnosti ovoga tipa koje bi doneo zoološki vrt sprovode. Druga stvar, ovo je predeo takođe posebnih odlika, zaštićeno područje na nivou treće kategorije lokalno, ali sa vrlo značajnim razvojem i biodiverzitetom koji bi morao takođe da bude zaštićen", kaže Zoran Stevanović, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u penziji.

Šapićeva ideja s početka 2023. zbog potrebe da se životinjama obezbedi više od 7000 metara kvadratnih u kojima sada žive. Preko 100 vrsta životinja i više od 1.000 jedinki, čije se prisustvo može osetiti u srcu grada, još jači utisak bi ostavljale u blizini bunara.

"Mi kad smo bili deca, na Kalemegdanu osetimo onaj miris koji i dan danas traje. Ako ga premestimo ovde, a sa njim, ne daj Bože, donesemo i ukus vodi onda smo zaista napravili jedan, da kažem, zaista skandalozno rešenje. Mora da se vodi preventivna politika u domenu zaštite, da se sva rešenja tome prilagođavaju, a ne da kasnije pokušavamo da donetim rešenjima i urbanističkim već nelegalnim radnjama da prilagodimo studije uticaja na životnu sredinu, ističe Stevanović.

A kada smo kod projekata koje niko nikada od Beograđana ili od ljudi od struke nije prihvatio nezaobilazna je Vesićeva Gondola, koju Šapić doduše prećutno očigledno mora da baštini. Za taj posao predviđeno je 420 miliona, ali tek u 2027. godini.
Njena trasa bi se prostirala od parka u blizini Brankovog mosta do neposredne blizine raskrsnice Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Mihajla Pupina.

Upravni sud u Beogradu je u aprilu 2019. doneo rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na projektu gondole, zato što grad njime uništava Beogradsku tvrđavu. Tvrđava je od 1979. spomenik kulture od izuzetnog značaja, od 2015. je na preliminarnom spisku Uneska kao lokalitet dobra svetske baštine, a 2019. godine dospela je u registar međunarodne organizacije Evropa Nostra sa 14 ugroženih lokaliteta evropskog kulturnog nasleđa.

I dalje evropska javnost, međunarodna i domaća stoje na tom stanovištu da bi izgradnja gondole bila potpuno pogrešan potez, u svakom smislu. Zato što pored svega toga što mi vidimo da je sada ubrzavanje izlaska u susret povećanja atraktivnosti – to se vidi jedna žurba zbog EXPA2027 da naprosto se primi što veći broj turista omogući itd", kaže dr Slavica Vujović, arhitekta, predsednica "Evropa Nostra Srbija".

Pre nešto više od 30 dana predstavljena je Javna prezentacija urbanističkog projekta Ušće, gde se planira izgradnja Muzeja umetnosti XXI veka, Prirodnjačkog muzeja, Akvarijuma, vidikovca i jarbola, ali bi u njegov sastav ušla i gondola, kao i reklamni balon za Eskpo.

"I park koji sada ima takođe svoj tretman, on i celo to ušće Save u Dunav pa i opasnost Ratnog ostrva, sve to je nešto što zaista nikako ne bi smelo da se otvara kao jedna zbiljna tema u smislu da se stavljaju ekonomski, komercijalni interesi u odnosu na očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa, jer to je nemerljivo vredno i niko od nas zaista nema pravo da učestvuje u tome. To je apsoutno konsenzus struke", kaže Vujović.

Izmeštanja i prebacivanja nisu strana ovoj vlasti još od glavne železničke do glavne autobuske stanice. Na red je još tramvajski depo . U novobeogradskom bloku 66,planira se prenamena zemljišta u građevinsko, dok bi novi bio u produžetku Ulice Jurija Gagarina. Iz Centra za lokalnu samoupravu upozorqavaju da ukidanjem ove strateške infrastrukture za javni prevoz Beograđana, počinje proces privatizacije ovog zemljišta i nove konfekcijske stanogradnje protiv koje se građani Novog Beograda već godinama bore.

"To uopšte nije mali posao. Autobuska garaža još i može da se sklepa, autobusi su manji. Ali tramvajski depo je nešto što je mnogo veći i teži tehnološki izazov. Normalno, cena raste. Ali polazimo od toga da na postojećoj lokaciji neće biti močvara nego vredno zemljište", ističe Gradimir Stefanović, međunarodni građevinski konsultatnt CLS.

Uz naviku da se sve radi ubrzano i bez mnogo konsultacija, da li je jedno ovakvo izmeštanje opravdano?

"Opravdano je ako imamo sredstva i ako je prihod, ne znamo koliki, ako će grad da ostvari. Nažalost, mnogi gradovi u Evropi, Engleskoj, Americi, GSP raspolaže sredstvima koja se steknu tako što se proda depo za velike pare, a igradi novi depo. To zemljište u bloku 66 može mnogo bolje da se iskoristi. I u funkcijama, a verovatno i u prihodima", kaže Stefanović.

Kao i većina projekata gradske vlasti prethodnih godina - što građani, u retkim momentima susreta sa prvim čovekom grada, nezadovoljstvom umeju da pokažu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Ukazao se i Aleksandar Šapić: Evo kako je gradonačelnik Beograda prokomentarisao to što ga nema u medijima