Za ili protiv vakcine - tema koja godinama okupira srpsko društvo. Ranije je na tapetu bio MMR, a sada se raspravlja o onim cepivima, koja bi trebalo da nas zaštite od koronavirusa. To je, čini se, podelilo i političke stranke i pokrete. Zato proveravamo ko su antivakseri u Srbiji i da li se uopšte na taj način deklarišu.

Nakon kolceta oko Stefana Nemanje i subotnjeg protesta otvorila su se pitanja – ko su antivakseri u Srbiji, za koga glasaju i kako je došlo do toga da stav protiv vakcine postane deo političkog stava pojedinaca i pojedinih grupacija?

„Ja zaista ne razumem podelu na vaksere i na antivaksere, mislim da je to veštački nametnuta podela, jer prvo ja ne znam da je iko protiv vakcine protiv tetanusa, svi prime tetanus kad je to potrebno. Mislim da je to jedna floskula koja je veštački stvorena u medijima, i zaista ne prihvatam da učestvujem u podeli naroda. A što se tiče same problematike koja je aktualizovana sa pandemijom, mislim da postoji ogroman opravdan strah i nepoverenje u insistucije ne samo u Srbiji, već i širom sveta većine populacije.“, kaže bivši narodni poslanik Srđan Nogo.

I dok Nogo napominje da se neće vakcinisati, Milica Đurđević iz Srpske stranke Zavetnici kaže da takvu mogućnost u budućnosti ne isključuje.

„Naš stav je takav da treba da postoji sloboda izbora, da niko ko ne želi da bude vakcinisan ne treba da bude sankcionisan, ali ne pripadam nikakvom antivaks lobiju, a još manje nekome ko ugrožava zdravlje nacije. Većina naših članova i koji nemaju i imaju podozrenje prema vakcini jesu vakcinisani. Ja se lično nisam vakcinisala uz savetovanje sa svojim lekarima“, rekla je Milica Đurđević iz Srpske stranke Zavetnici.

Predsednik Republikanske stranke kaže da se takođe neće vakcinisati, ali da ne želi da njegova partija bude okarakterisana kao antivakserska, te da je odluka o imunizaciji stvar ličnog izbora.

„Imamo svakodnevne kontakte sa zdravstvenim radnicima i imamo raznorazne informacije ne samo iz Srbije, nego i iz Evrope kakve su nuspojave. Nuspojave se dešavaju, smrtni slučajevi takođe kod ljudi koji su primili vakcinu, to treba da kažemo otvoreno ne treba da krijemo, jer onda izaziva dodatnu sumnju i još više se to politizuje i neko smatra da je in biti protiv i neko to zloupotrebljava“, objašnjava predsednik Republikanske stranke Nikola Sandulović.

Svetska ekonomska kriza 2007/08. godine dovela je do urušavanja poverenja u institucije, pa su, zahvaljujući razvoju interneta, ljudi prestali da veruju zvaničnim medijima i nauci i počeli sami da tragaju za odgovorima, a takav trend se sa zapada samo prelio na Srbiju, smatra politikolog Dejan Bursać. Ostaje pitanje – za koga onda zapravo glasaju antivakseri u Srbiji?

„Postoje dva trenda. Jedan, to su oni koji su ‘agresivniji’ u javnom nastupu i vidljiviji u javnom nastupu i na internetu i koji su protestvovali i njih bi mogli vrlo grubo da svrstamo u neke desničare, ali tu ima svega i teoretičare zavere i ljudi koji su generalno frustrirani od nacionalne situacije, globalnih kretanja vakcina. Mislim, da njih ne mobilizuje nijedna politička stranka u nekoj većoj meri, pogotovo jer su to ljudi sa velikim nepoverenjem i u sistem institucije organizacije“, kaže politikolog Dejan Bursać.

Pokret „Dosta je bilo“ nije želeo da da izjavu za našu televiziju, ali su nam u pisanom odgovoru kazali da su ih mediji malicioznom kampanjom etiketirali kao zagovornike antivakserskog pokreta, iako se oni samo zalažu za kontrolu farmaceutske industrije.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Marka Novičića možete pogledati ovde: