0
Beogradska policija uhapsila je dvadesetdvogodišnjaka iz Obrenovca zbog sumnje da je u subotu veče u tom gradu ubio tridesetšestogodišnjeg muškarca. Uhapšeni se sumniči da je pucao iz pištolja posle tuče ispred noćnog kluba u kojoj je učestvovalo više osoba. Ranjeni muškarac je preminuo u Urgentnom centru. Ovakve vesti čitamo svakodnevno, snimke vršnjačkog nasilja gledamo na društvenim mrežama, još jedan tinejdžer ubica prebačen je na posmatranje u Beograd posle zločina u Niškoj Banji.
Pet meseci posle Ribnikara i Dubone kod Mladenovca, jesmo li još sluđeniji i nemoćniji, pokušao je u Dnevniku na TV Nova da objasni Aleksandar Baucal, profesor psihologije. On je pokušao da objasni da li posle majskih tragedija ta trauma trajala neko vreme, pa je prošla i društvo je postalo još nasilnije ili ta trauma i dalje traje i ispoljava se u različitim oblicima.
– Trauma je po svojoj prirodi intenzivno osećanje i ona ne može da bude nekako u fokusu našeg život suviše dugo, zato je vrlo važno šta mi radimo sa onim izvorima traume. Da smo mi posle majskih tragedija kao društvo uradili nešto ili da mi kao građani imamo osećaj da smo uradili nešto što može da smanji rizike od takvih događaja mi bismo onda danas živeli nekako mnogo optimističnije. Međutim traume se povukla u smislu da mi ne možemo stalno da živimo pod takvim pritiskom ali je ona i dalje tu zato što mi osećamo da se ništa nije uradilo na sprečavanju onih osnovnih fakotra koji su doveli do takve tragedije. Tako da mi sada ne osećamo traumu kao neke dominatno osećanje u nešem životu ali ona se povukla negde dublje u našu dušu i izvor je jedne velike nesigurnosti – rekao je Baucal.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO Psihološkinja Ana Perović: Ovaj region nosi mnogo kolektivnih trauma koje donose nepoverenje u život i dobro u životu
