2
Naučnici širom sveta proučavaju koronavirus i pokušavaju da zaštite čovečanstvo od njega a jedan od njih je i vodeći hrvatski naučnik, molekularni biolog prof. dr Ivan Đikić, profesor na Institutu Gete u Frankfurtu koji je o pandemiji koronavirusa govorio u jutarnjem programu televizije NovaS.
Đikić kaže da se u poslednjih mesec dana u evropskim zemljama pojavio nov snažan talas koronavirusa koji je posledica opuštanja u toku leta, i sada se zbog određenog perioda inkubacije virus proširio.
„U proleće su zemlje Istočne Evrope, uključujući Srbiju, Bosnu, Hrvatsku, Slovačku, Česku, reagovale na vreme i pravilno i imali su jako dobre podatke“, kaže on i dodaje:
Povezane vesti:
„U ovom slučaju su zemlje Zapadne Evrope naučile ozbiljnije lekciju u proleće, sad su puno ozbiljnije reagovale, uvele ozbiljnije mere i građani su dosta više motivisani. Za razliku od toga u zemljama Istočne Evrope je sada kritičnije“, kaže on.
Navodi kako uvek propagira da se ne nikad ne govori o „strožim i blažim merama“ već o „pravilnim i pravovremenim merama“.
„Kada imate spektar od 20 epidemioloških mera i uvedete smao 5 njih na vreme onda ste ispred virusa, kad kaskate za virusom onda morate da udvedete svih 20 mera, morate da u potpunosti zatvorite živote ljudi da biste se borili sa tim jednim eksplozivnim rastom virusa u populaciji, jer ga više ne možete uloviti“, kaže on i dodaje:
„Tri su glavna pravila u borbi sa virusom koja ne smemo ignorisati su: moramo više testirati, moramo locirati viruse i moramo lokalno delovati tako da izdvojimo virus od daljeg kruga širenja.“
„Trebaju nam transparentni odgovorni lideri“
Kaže da je odgovornost političara u kriznim situacijama jako značajna.
„Potrebni su nam transparentni odgovorni lideri koji će građanima pokazivati tačne podatke i građani će se onda ponašati odogovorno. Ono što je tipično za slabe političke lidere je da preko različitih manipulacija pokušavaju da brojeve prikažu boljim i tako gube vreme“, kaže on i dodaje:
„Događa se da oni govore kako neće biti mera i na kraju sve te zemlje uđu u jedan nekontrolisani, neuređeni, stihijski lokdaun u i tada vam najviše pate ugroženi radnici, starije rizične populacije“, kaže Đikić.
Povezane vesti:
Poručuje da je ljudima u krizi potreban neko u koga mogu da imaju poverenje, a one se stiče vremenom.
„Ne može neko da dođe i onda počne da priča različite stvari koje ne odgovaraju borjevima. Zato je jako važno da imamo brojke povezane sa SZO.“
Poručuje da uvid u pravo stanje dovodi do buđenja građanske svesti.
Smatra da su vakcine najbolji način borbe protiv koornavirusa. Poručuje da su nade u upotrebu vakcina već početkom naredne godine bazirane na podacima.
„Danas imamo podatke koji govore o optimizmu, ali još uvek nemamo konačne podatke“, kaže on i objašnjava:
„Potrebna je vakcinisanje od dva do tri meseca, da se populacija vakciniše, stvoriće se kolektivni imunitet, treba nam još nekoliko meseci pažljivog života, strpljenja, mera koje su umerene i nakon toga sa realnim šansama možemo reći – kraj 2021. godine, 2022. će biti normalna godina sa svim slobodama, putovanjima, osmehom, dečjim školovanjem. To je ono što je optimistično ali bazirano na podacima.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
