0
Ziđin nije ni na koji način povlašćen kada je u pitanju ispunjavanje standarda zaštite životne sredine, redovno ih kontrolišemo, što pokazuju zapisnici i prijave, kaže za Nova.rs ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Povodom nedavne prijave koju je ministarstvo podnelo protiv kineskog investitora zbog zagađenja u Boru, Trivan tvrdi da nije bilo nikakavih otpora u samoj vladi ili državnoj administraciji takvom potezu, bez obzira što je reč o velikom investitoru.
„Ministarstvo treba da radi svoj posao, ali isto tako je važno ko je osoba koja je na čelu ministarstva, a ja se čitav život bavim životnom sredinom i prilično sam beskompromisan u pogledu potreba zaštite životne sredine“, objašnjava Goran Trivan za Nova.rs u pauzama Kopaonik biznis foruma.
Na pitanje da li se i koliko kontroliše rad Ziđina u Boru, posebno najave da će povećati proizvodnju, ali i i mišljenja u javnosti da je kineska tehnologija proizvodnje „prljava“, ministar Trivan tvrdi da se rad RTB redovno kontroliše bez obzira što nadležno ministarstvo ima manjak inspektora.
„Naša inspekcija je prošle godine u Boru bila prosečno jednom mesečno. To dokazuje da se bavimo kontrolom i proverama. Da li to neko hoće da zna ili neće ja u to ne ulazim. Postoje zapisnici i prijave, što dokazuje da ne postoje povlašćeni i da svako mora da poštuje propise“, naglašava Trivan.
On navodi da svim investitorima, bilo da su sa istoka ili zapada, treba dati „određeno vreme da se prilagode situaciji koju imamo u zemlji, ali i isto tako pokazati da moraju da poštuju naše propise“.
„Morate da budete i dovoljno elastični, ali istovremeno i dovoljno strogi i rigidni da poštujete pravila, koja se moraju poštovati, jer moramo da se trudimo da ljudima obezbedimo uslove u kojima mogu da žive“, naglašava Trivan.
On ponavlja da se ministarstvo podjednako odnosi i prema domaćim i prema stranim kompanijama i to tako što ih najpre ubeđuju i pomažu im da se prilagode našim standardima.
„Naš sektor koji se bavi inspekcijom, zove za predostrožnost i nadzor, jer predostrožnost podrazumeva upravo to – da pomažemo stručnim savetima i tek onda dođe na kraju ovo o čemu sada pričam, odnosno prijava. Svakako treba imati socijalnu inteligenciju, odnosno razumeti društvo da mora od nekoga da se živi, ali to istovremeno podrazumeva da mora da se živi zdravo i čisto“ zaključuje Trivan.
Kako je naveo ministar, Vlada Srbije mogla bi već danas ili eventualno naredne nedelje da usvoji uredbu o davanju subvencija za kupovinu električnih i hibridnih vozila, kao jednu od mera za smanjenje zagađenja vazduha.
U budžetu resornog ministarstva, kako je rekao, odvojena su sredstva za tu namenu na osnovu iskustava susednih zemalja koja su već uvela ovu meru za smanjenje zagađenja vazduha.
Visina tih sredstava prvobitno će, prema njegovim rečima, biti određena na osnovu toga koliko je tih vozila uvezeno u Srbiju prošle godine, što, je prema njegovoj gruboj proceni, između 200 i 300 vozila.
„To je jedna simbolična i važna mera, da pokažemo javnosti da hoćemo da idemo u tom pravcu drugačije vrste vozila i drugačije vrste goriva“, ocenjuje Trivan.
Nakon te uredbe, u ministarstvu kreću da rade i na predlozima koje su dobili da se omogući i olakša nabavka neoophodne opreme onima koji žele da koriste vozila na gas.
„Postoje načini da pomogne sa nabavkom i instaliranjem opreme u automobile. Želimo da vidimo šta tu možemo da uradimo da stimulišemo ljude i vožnju postojećih vozila na gas. Postoje modaliteti da pomognemo, jer proizvođači gasa koji se koristi za vozila kažu da potrošnja pala za 40 odsto proteklih godina“, objašnjava Trivan.
Komentarišući najavu Evropske investicione banke da će do kraja 2021. obustaviti investiranje projekata za postrojenja koja emituju fosilna goriva, Trivan je rekao da će to svakako uticati na srpsku privredu.
„Nama je svako finansiranje važno, ali postoje i drugi izvori finasiranja. Mi nećemo biti samo i nismo nikad ni bili samo na finasiranju EIB. Uvek ima drugih mogućnosti, ako se pametno radi na tome“, rekao je Trivan.
S druge strane, kako navodi, iz ugla ekologije važno je da međunarodne institucije daju signale šta više ne bi trebalo raditi i koje tehnologije više ne bi trebalo koristiti.
„Oni su kao i mi svesni da imamo nasleđe od 50 godina različitih, u suštini zastarelih tehnologija i da ne možemo preko noći da ih se rešimo, ali da moramo počnemo da mislimo o tome i da vučemo poteze u tom smislu. Takav kurs međunarodnih institucija nam pomaže da stvorimo javno mnjenje u Srbiji da javnosti pokažemo da moramo neke stvari da rešavamo“, zaključuje Trivan.
