Energetska zajednica je nacrt Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) odobrila 2016, a proteklih godina je više puta pozivala organe u Srbiji da ga usvoje, što se nije dogodilo, poručuju iz ove međunarodne organizacije za Nova.rs. Iz srpskih resornih ministarstava tvrde da se ovaj plan primenjuje, dok iz Vlade stiže poruka da je njegovo usvajanje prioritet.
Sekretarijat Energetske zajednice je 15. januara pokrenuo postupak protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima EU, koja je na snazi od početka 2018. godine. NERP je bio je jedan od načina da se količine emisija štetnih gasova iz termoenergetskih postrojenja u Srbiji smanje do vrednosti propisanih Direktivom.
Iako je 2017. godine sistem za odsumporavanje na TE Kostolac B pušten u rad, iz Energetske zajednice tvrde da je sumpor emitovan iz dva bloka ove termoelektrane u toku 2018. godine činio trećinu ukupne emisije sumpor-dioksida iz svih termoenergetskih postrojenja u Srbiji.
Zašto je sumpor-dioksid opasan
Jedan od najopasnijih gasova koji se emituje iz energetskih postrojenja je svakako sumpor-dioksid, koji ujedno nanosi štetu i čovekovom zdravlju i životnoj sredini.
„Sumpor-dioksid je veoma, veoma opasan. Oštećuje pluća, ulazi u krvotok i remeti PH ravnotežu organizma. U vazduhu može da ostane kao takav, ali se uglavnom rastvara na sumporastu i sumpornu kiselinu koje padaju nazad kao kisele kiše ili se hvataju u kapljicama magle i aerosoli, koje mi opet udišemo. Osim toga, kisele kiše utiču i na automobile, na mostove, na sve što ima čelik”, kaže prof. Dr Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju za naš portal.
“Ovi podaci ukazuju na to da u ovim postrojenjima u toku 2018. godine nije bilo efektivnog odsumporavanja. Slučaj koji je 15. januara pokrenuo Sekretarijat bavi se prestupom ovih graničnih vrednosti”, kažu iz Energetske zajednice za Nova.rs.
Na pitanja o tome da li je ovaj sistem za odsumporavanje u TE Kostolac B pušten u rad i kakvi su rezultati iz EPS-a i resornih ministarstava nismo dobili odgovore.
“Sekretarijat je zauzeo stav da su, u nedostaku adekvatne adaptacije NERP-a, postojeća velika postrojenja za sagorevanje dužna da poštuju granične vrednosti emisije štetnih gasova iz Direktive, što nije slučaj sa čak devet termoelektrana. Srbija ima dva meseca da odgovori na otvoreno pismo. Nakon evaluacije odgovora, Sekretarijat će odlučiti o nastavku procesa”, kažu iz Energetske zajednice.
Ministarstarstvo energetike je nakon reakcije Energetske zajednice saopštilo da je Nacionalni plan za smanjenje emisija usaglašen između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije.
“Ono što kao Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorno tvrdimo je i da Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije, apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđenje NERP-om, i da sprovode projekte koji se odnose na domen iz tog plana”, piše u saopštenju Ministarstva.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine su za nedeljnik „Vreme“ rekli da se „NERP već primenjuje u skladu sa odredbama Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje“.
Činjenica je da Srbija ima Uredbu koja reguliše emisije iz velikih postrojenja za sagovrevanje, u kojoj piše da se NERP primenjuje od početka 2018. do kraja 2027. godine. Međutim, iz Energetske zajednice kažu da puko upućivanje na NERP u Uredbi nije dovoljno da se osigura njegova primena.
Da Nacionalni plan u Srbiji nije usvojen na adekvatan način posredno je priznala i Vlada Srbije nakon prvog satanka Radne grupe za zaštitu vazduha, održanog 21. januara, kojim je predsedavala premijerka Ana Brnabić. Usvajanje NERP-a na sednici Vlade tada je označeno kao prioritet Radne grupe.
Svrha NERP-a da pomogne starim postrojenjima koja ne mogu da dostignu granične vrednosti zagađujućih materija utvrđene Uredbom o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh, objašnjava programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.
Tri glavne zagađujuće materije na koje se ovaj Nacionalni plan odnosi su sumpor-dioksid (SO2), oksid azota (NOx) i praškase materije (suspendovane PM čestice).
“Stara energetska postrojenja ne mogu da dostignu vrednosti koje su iskazane kao koncentracija graničnih vrednosti u vazduhu. Zato im NERP nudi olakšavajuću okolnost da samo prate ukupne emisije godišnje i da ih smanjuju svake godine ne bi li za 10 godine bile u mogućnosti da ispune vrednosti koje su utvrđene Direktivom o industrijskim emisijama. To je poenta, tome služi NERP”, kaže Popović za portal Nova.rs.
RERI je u decembru prošle godine podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor nad svim termoenergetskim postrojenjima u kojima je tražio da utvrde da li ova postrojenja poštuju NERP, odnosno Ugovor o energetskoj zajednici. Međutim, Inspekcija za zaštitu životne sredine je konstatovala da za to nema osnova.
“Objasnili su nam da su već radili redovni inspekcijski nadzor nad termoenergetskim postrojenjima, ali oni se nisu bavili zagađenjem sumpor-dioksidom zbog toga, kako su objasnili, što nisu imali utemeljenja u zakonu. NERP utvrđuje godišnje ukupne emisije u tonama, a kad je u pitanju merenje zagađenja to se meri kao koncentracija zagađujućeg otpadnog gasa u vazduhu“, kaže Popović.
„Nakon emisije sumpora u atmosferi se dešava hemijski proces, sumpor se pretvara u sekundarne PM čestice i u tom smislu gubi. Pošto očigledno ne postoje kontinualna merenja na samom izvoru zagađenja, onda podataka o koncentraciji samog sumpora nema”, dodaje on.