Dok pojedini domaći i svetski stručnjaci tvrde da će drugi talas epidemije biti na jesen i blaži nego prvi, epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović ne smatra da se to sa tolikim samopouzdanjem može tvrditi.

Kako pojašnjava, dosta toga zavisi od epidemiološke situacije u svetu, uključujući i južnu hemisferu, kao i od povratka dece u školske klupe, jer je, kako kaže, poznato da postoje infekcije respiratornih organa koje imaju vrhunac u septembru i oktobru.

“Ipak, kada govorimo o drugom talasu bliži sam stanovištu da nas on može zahvatiti krajem godine, a možda čak i u januaru. I tada, smatram da nije obavezno da on bude blaži od prethodnog, kako se to moglo čuti u našoj javnosti od stručnjaka”, objašnjava prof. dr Radovanović.

Prema njegovoj proceni, izvesno je da nas drugi talas koronavirusa neće zadesiti pre jeseni, pa predviđa da ćemo letnje mesece provesti bez pojave novih slučajeva zaraze, ili će se to dešavati.

U izjavi za „Blic“ on je istakao da je činjenica da smo sačuvali najstarije naše građane i da se to vidi po proseku godina umrlih od 65 do 67 godina, dok je to na evropskom kontinentu 80 godina.

Dr Radovanović smatra da za drugi talas posle jeseni postoji nekoliko razloga.

Prvi razlog je, kako kaže, to što je kolektivni imunitet nizak, te da se u najboljem mogućem scenariju zarazilo 20 odsto više ljudi nego što to znamo, to bi značilo samo tri odsto populacije. Da kolektivni imunitet nismo stekli smatra i naš epidemiolog Predrag Kon. U tom slučaju to ne može umnogome uticati na tok epidemije.

Drugi uzrok su iskustva iz prošlosti.

“Iako se epidemije ne mogu porediti, nije na odmet podsetiti da je kod najveće epidemije španske groznice pre više od 100 godina baš drugi talas bio i najfatalniji,” podseća Radovanović.

Ipak, najznačajniji je treći razlog, a to je smanjenje virulentnosti, odnosno „ubojitosti“ virusa, za šta doktor smatra da nije osnovano.

“Smatram da je oslabila mogućnost njegovog prenošenja i to zahvaljujući merama. To se jasno vidi na primeru gerontološkog centra u Nišu koji pokazuje da će smrtnost onih koji su zaraženi dostići jednu petinu, a možda i jednu četvrtinu. Takođe, mišljenja sam da sam virus ne mora da bude blaži privikavanjem na novog domaćina, pogotovo ne za svega nekoliko meseci,” ističe epidemiolog.

Doktor Radovanović smatra da zbog privrede rigidnost mera nikada neće biti na ovom nivou kao sada, pa nas čeka, prema njegovim rečima, vera u samodisciplinu ljudi i njihovu svest da se moraju štiti.

O tome da li treba prihvatiti vakcinu ili ne kaže da je bespredmetno razgovarati o tome, jer vakcina trenutno nije opcija za Srbiju pre polovine sledeće godine.

“Male su šanse da vakcina bude obavezna, možda za određene ugrožene grupe ljude – starije i hronične bolesnike. Dobro bi bilo da troškovi ne budu stavljeni na teret građana, a i ako budu, da to ne bude više od 10 do 20 odsto njene pune cene,” zaključuje Radovanović u intervujuu za “Blic”.