Novosađanka Dušanka Stojković, stara 93 godine, četiri dana umire zatrpana smećem u hodniku svog stana na Grbavici, jer niko od nadležnih službi neće da prihvati odgovornost za nju.

Po starici, koja je zadnji put popila kap vode u petak, gamižu bubašvabe. Smrad trule hrane iz zamrzivača, smeća i fekalija osećaju se već u hodniku zgrade.

Komšije su jedine koje su do nedavno vodile računa o njoj, ali poslednjih dana se ne usuđuju ni da je pomere, iz straha da će je povrediti. Hitnu pomoć su pozvali i jutros, oko 8 časova, gde im je rečeno da neće da izađu na teren.

„Ovo traje već nedeljama, ali poslednja tri, četiri dana su najgora. Zadnji put je Hitna pomoć izašla 1. maja, kada su je pregledali i zaključili da je socijalno zapuštena i ‘opšteg lošeg stanja’. Odbili su da je odvedu u bolnicu uz obrazloženje da, kako su mi rekli, ‘bolnica nije mesto za umiranje’. U petak sam je zatekao ovako, na hodniku i od tada leži tu. Ne usuđujem se ni da je pomerim, strah me je da ću joj nešto polomiti. Nije više ni svesna, ali još uvek diše. Pokušao sam da joj dam vode pre neki dan, ali nije u stanju ni da pije. Potpuno smo očajni i nemoćni“, kaže za Nova.rs Siniša Pejčić, predsednik Skupštine stanara zgrade u Ulici Vere Pavlović 3.

Kako kaže, borba stanara sa institucijama, koje Siniša skoro svakodnevno zove, traje već nedeljama.

„Zvao sam Centar za socijalni rad, oni su mi rekli ‘zovite Hitnu pomoć da izađu da je vide’. U Hitnoj su me opet vratili na Socijalno, gde su rekli da prvo Socijalno treba da dođe da je vidi, pa onda oni da pozovu Hitnu. I tako u krug, danima“, kaže Pejčić, napominjući da su iz Centra za socijalni rad nikada nisu ni došli „jer nemaju auto“, ali su mu rekli da su domovi za stare svakako prebukirani i da nemaju kapaciteta da je prime.

I Hitna pomoć je, kaže Pejčić, uporno odbijala da izađe na teren. Prepušteni sami sebi, Pejčić je uz pomoć komšija sam vodio računa o starici, koja od rodbine ima samo sestru u drugom kraju grada, koja je i sama stara i bolesna.

U jednom momentu je stan bio i zaključan, te je Pejčić pozvao i policiju u objasnio situaciju. Rekli su mu da uz dva svedoka ima prava da provali u stan, ali je on to odbio, već je preko terase ušao unutra. Tada je starica već, kako kaže, bila u lošem stanju.

„Zatekao sam je kako sedi, ali je već počela da se gubi. Mokrila je u neku posudu na podu. Ona je, uprkos godinama, ona se kretala sve dok je smela da napolje. Dan pre početka vanrednog stanja sam je video, išla je u SBB da plati račun. Međutim, tada je odjednom počela da propada svakog dana sve više i više. Supruga i ja smo je hranili koliko smo mogli. Jedan dan se zagrcnula i umalo zadavila komadićem mesa koji sam joj doneo, bio me je strah i da je hranim“, kaže Pejčič, napominjući da je Hitna pomoć, u jednom od poziva, tražila od njega da on proceni „šta je sa bakom“ i da „joj izmeri temperaturu“.

Prebacivanje nadlećnosti se nastavilo i 1. maja, kada su lekari Hitne napokon izašli na teren.

Prema njihovom nalazu, u koju je Nova.rs imala uvid, navedeno je da je starica „socijalno zapuštena“, ali „svesna, komunikativna i orijentisana“.

U nalazu je i napomenuto da „uslovi u stanu neomogućavaju život u istom“, kao i da se upućuju na Centar za socijalni rad.

U Centru se, tvrdi Pejčić, ponovila ista priča, da nemaju kapaciteta da je prime niti mogućnosti da je obiđu… I dok su se službe „dobacivale“, bolesna starica je na kraju potpuno zanemoćala, a komšije više nisu u stanju da joj pomognu.

„Jedino što mogu jeste da dolazim na svakih par sati da proverim da li diše i da li je uopšte živa. Jutros sam zvao Hitnu oko 8 ujutro i otvoreno su odbili da dođu. Svi se ti pozivi snimaju i ja se iskreno nadam da će neko da ih presluša i da čuje na koji način su reagovali na moj poziv. Potpuno sam zaprepašćen ovako neljudskom odnosu i nemoćan da išta više učinim“, kaže Pejčić.

Našem portalu javili su se večeras i iz gradske kuće, odosno iz kabineta gradonačelnika, gde su rekli da će sutra ujutru Grad hitno regovati i da će bakica biti adekvatno zbrinuta.

Na intervenciju portala Nova.rs, iz Hitne pomoći je negde oko 15 časova novinaru rečeno da će ekipa izaći na teren i da će proceniti na licu mesta šta mogu da učine.

Ekipa Hitne pomoći izašla je na teren ubrzo nakon našeg poziva i pomogli Dušanki.

Oni su uspeli da je bezbedno podignu sa poda i prebace je na krevet, ali dalje od toga ništa nisu mogli učiniti, jer je procenjeno da ona nije za bolničko lečenje, već za hitni smeštaj u prihvatilište Doma za stare u Futogu.

Do kraja dana nismo uspeli da kontaktiramo nikog iz Centra za socijalni rad u čijoj nadležnosti je ova ustanova, tako da se Dušanka za sada još uvek nalazi u svom stanu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram