Koncept tužilačke istrage nije sasvim zaživeo ni posle deset godina primene, suđenja predugo traju, a zbog velikog broja optuženih u pojedinim slučajevima dolazi do česte opstrukcije postupka, pokazuje se u izveštaju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Na osnovu statističkih podataka o radu timova Viših sudova i tužilaštva za suzbijanje korupcije, moglo bi se zaključiti da je došlo do poboljšanja na planu sistemske borbe protiv korupcije, navodi se u saopštenju.

Analiza odabranih suđenja za dela organizovanog kriminala i korupcije pružila je uvid u poštovanje pravila po kojima se vodi krivični postupak, kao i u ponašanja učesnika u postupku, pa se ukazuje da stare slabosti koče napredak pravosudnog sistema, navodi se u saopštenju.

Veliki broj optužnica pada na veštačenjima, a politički kontekst u kom je optužnica podignuta je jedan od najčešćih argumenata odbrane, dodaje se u analizi.

Projekat je, nažalost, potvrdio da je još dalek put do toga da sudija postane onaj ko sumnja, za razliku od javnog tužioca koji veruje u navode optužbe koju je izneo na suđenju, rekao je Goran Ilic, profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu i član upravnog odbora CEPRIS.

Ilić navodi da je i dalje raspodela uloga takva da je javni tužilac u velikoj meri pasivni učesnik, odnosno nosilac sporedne uloge na glavnom pretresu, dok je glavna uloga rezervisana za sud koji nastoji da održi optužbu u
„životu“.

Mediji, sa druge strane, ne pokazuju veliko interesovanje za praćenje suđenja, a kada to i čine, izveštavanje medija koji dominantno kreiraju javno mnjenje je mahom stavljeno u funkciju vlasti.

Mediji se koriste za napadanje i diskreditovanje protivnika, a u nekim slučajevima čak i za pritisak na tužioce i pravosuđe, navodi se u analizi.

Analizirano je ukupno 186 izveštaja iz sedam medija različitih uređivačkih koncepata.

O uređivačkim politikama i vrednosnom okviru izveštavanja najrečitije govori odabir tema koje će se naći na medijskoj agendi, kao i odabir objekata izveštavanja.

Izdvojena su tri vrednosna okvira medijskog narativa – dominantno pozitivan, dominantno kritički i neutralan.

Dominantno pozitivnim medijskim izveštavanjem potenciraju se uspesi u borbi protiv korupcije i mahom se plasira kroz nacionalne medije, ukljuujući i RTS, a dominantno kritički u prvi plan ističu sistemske probleme u funkcionisanju sudskog sistema i nedozvoljene političke i druge pritiske, što se vidi u izveštavanjima nedeljnika NIN i kablovske televizije N1.

Neutralni stavovi se odnose na izveštavanje o sudskim procesima mahom kroz faktografske žanrove i prenošenje vesti i kraćih izveštaja, u najvećoj meri prenošenje vesti novinskih agencija, rekla je Tanja Maksić, medijski ekspert iz BIRN.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram
prenela nas beta