1
Za nama je najduža zabrana kretanja od 84 časa, nakon koje je odmah usledilo ublažavanje mera, koje podrazumeva skraćenje policijskog časa, otvaranje pijaca, zanatskih radnji, duže radno vreme prodavnica, kao i omogućavanje šetnje najstarijim građanima.
Stručnjaci, ipak, uveravaju da u takvom sledu događaja nema ničeg čudnog i da sve ide svojim tokom.
„Poslednjih dana postoji trend nešto manjeg broja pregleda u Infektivnoj klinici i nešto manjeg broja prijema pacijenata, pa se na osnovu toga stiče utisak da je koronavirus počeo da slabi“, kaže za Nova.rs zamenica direktora Infektivne klinike u Beogradu Ivana Milošević. Ona dodaje da je posebno važno to što se takav trend primećuje uz povećan broj testiranih.
„To nikako ne znači da treba da prestanemo da se pridržavamo svih propisanih mera i da treba da se opustimo“, kaže doktorka Milošević.
Objašnjavajući pojam slabljenje virusa, ona navodi da to podrazumeva smanjenje infektivnosti i njegove mogućnosti da izazove teške forme bolesti kod velikog broja inficiranih. To se dešava kako raste imunost populacije, tj. kako se povećava broj osoba koje su bile u kontaktu sa virusom.
„Čovek nije prirodni domaćin koronavirusa i zbog toga, što kroz više ljudi prođe, virus će biti slabiji“, tako pojam „slabljenja virusa“ koji sve češće čujemo objašnjava epidemiolog Radmilo Petrović, jedan od boraca protiv variole vere.
„Prirodni domaćin koronavirusa su životinje, sisari u šumama i divljoj prirodi. Pošto im mi nismo prirodni domaćin, taj virus kada izađe iz jednog čoveka i kada u kapljicama ili kontaktom pređe u drugu osobu, on slabi. Što više puta virus prođe kroz za sebe nepogodnog domaćina i pređe na sledećeg, on pomalo gubi na svojoj snazi, to je prirodna pojava“, objašnjava ovaj lanac sagovornik Nova.rs.
Da virus slabi primećuje se prema sve većem broju blažih ili asimptomatskih infekcija, a sve manjem broju onih težih slučajeva, kaže Petrović.
Prema njegovim rečima, postoje dva moguća scenarija kada je reč o širenju koronavirusa i njegovom veku trajanja. Jedan pomalo zabrinjava, a drugi je optimističniji – prva verzija je da će se virus ponovo javiti kroz novi zimski talas, a druga je da će on kroz neko vreme nestati.
Petrović podseća na to šta se desilo sa SARS-om, koji je, kako kaže, stariji brat ovom koronavirusu.
„SARS se pojavio 2002. kada je harao po Aziji i Kini, a početkom 2004. je nestao, iako nije bilo vakcine. Nije ga bilo 10 godina, pa se 2012. opet pojavljuje novi koronavirus – MERS. On se mnogo manje proširio i nije potpuno, ali je skoro nestao. Zašto i ovaj najmlađi, koji se zove Covid 19, ne bi trebalo da ima ovu osobinu, pa da nešto našim merama, a nešto prirodnim putem da slabi i da nestaje“, nada se Petrović.
„Relaksiranje mera se sprovodi onim stepenom i na onaj način koji neće ugroziti suzbijanje prenošenja virusa i toka epidemije. Mere su skrojene tako da se ne odraze nepovoljno na epidemilošku situaciju“, tvrdi imunolog Srđa Janković, koji je i član Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa.
Kako će izgledati naredni koraci, zavisi od toga kakva će biti statistike i šta će pokazati podaci o širenju koronavirusa u Srbiji.
„Došao je trenutak da određena popuštanja budu moguća, a koja relaksiranja će dalje biti moguća i kojom brzinom, zavisi od toga koliko budemo imali uspeha u suzbijanju epidemije“, objašnjava Janković.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
