0
U današnjoj poseti fabrici “Krušik”, predsednik Srbije rekao je da je država spremna da uloži “veliki novac” da bi zaposleni mogli “da opstanu i sačuvaju posao”.
„Tu je reč o desetinama milona evra koje ćemo uložiti i o tome će vas upoznati vaše poslovodstvo“, rekao je Vučić.
Vučić, međutim, nije pominjao da sva ta državna pomoć i desetine miliona evra verovatno ne bi bili potrebni, da – već godinama unazad – fabrika “Krušik” ne posluje na svoju štetu u biznisu sa firmama vrlo bliskim SNS-u.
Tako, Vučić nije ništa rekao o tome u kakvom bi stanju bio “Krušik” da je fabrika, na primer, uspela da tokom 2017. i 2018. naplati 16,4 miliona dolara od kompanije “GIM”, u kojoj je u više različitih poslova posrednik i savetnik bio otac ministra Nebojše Stefanovića – Branko.
Kako je pokazao izveštaj Državne revizorske institucije, “GIM” je tokom 2017. i 2018. umesto za ugovorenih 24,8 miliona, prodao “Krušikove” robe u inostranstvu za 41,2 miliona dolara, a da razliku, koja pripada “Krušiku”, nije ni prijavio, a kamoli uplatio “Krušiku”.
Vučić nije ništa rekao ni o tome zašto je direktor “Krušika” priznao troškove provizije od 8,6 miliona dolara posredniku kojeg je “GIM” angažovao, iako nije imao pravo na njega, te kakve je to efekte imalo po firmu.
Štaviše, deluje da će Vučić ići “preko” izveštaja DRI – tokom posete “Krušiku”, rekao je da je “spreman da se obavi nezavisna forenzička revizija i da se utvrdi ko sve nije dobro radio svoj posao”.
BIRN je, zahvaljujući podacima koje je iz “Krušika” dobio od uzbunjivača Aleksandra Obradovića, još u novembru 2018. otkrio da je kompanija “GIM” u povlašćenom položaju, jer dobija mine po nižoj ceni od ostalih, a preprodaje ih po dvostruko većim cenama, te da važnu ulogu u ovim transakcijama ima Branko Stefanović.
U nizu tekstova tokom 2019. godine, i BIRN i NIN su pokazali da je pojedince i firme bliske SNS-u odjednom “krenula karta” nakon što su počeli da posluju sa “Krušikom”.
BIRN je pisao da se višestruko uvećao prihod firme “GIM” u vlasništvu Gorana Todorovića, od kako se u biznis sa “Krušikom” uključio Branko Stefanović.
Takođe, po pisanju BIRN-a, silno se uvećala i imovina Mladena Petkovića, bivšeg direktora “Krušika” (na tom položaju do novembra 2018) i njegove supruge.
Vučić nije objasnio ni kako je moguće da “GIM” dobija povoljnije cene od “Krušika” nego što ih ima još jedna državna firma – SDPR Jugoimport.
Često su se čelnici hvalili da je država podigla “Krušik” na noge, navodeći da je broj radnika znatno uvećan.
Međutim, prema pisanju BIRN-a reč je o “armiji partijskih kadrova”, od kojih “mnogi uopšte i ne dolaze na posao, a primaju platu”.
U maju 2016, tada kao predsednik vlade, Vučić je izjavio da „Krušik“ “danas posluje dobro” i da se finansira iz sopstvenih sredstava.
To nije bila istina, jer je račun “Krušika” od marta 2015. pa do danas sve vreme u blokadi – trenutni iznos blokade je 332,6 miliona dinara, odnosno oko 2,8 miliona evra.
Pred predsedničke izbore 2017, Vučić je naročito naglašavao ulogu predsednika u koordinaciji namenske industrije.
“U namenskoj industriji imamo ogroman potencijal, ogromnu šansu i samo time se bavim, to je posao od jutra do mraka”, rekao je Vučić za “Blic” u martu 2017, pred predsedničke izbore, dodavši da je “veoma važno to što je predsednik i do sada odlukom vlade imao odlučujuću ulogu za koordinaciju u okviru namenske industrije”.
Stoga se danas, pune tri godine nakon što je preuzeo “odlučujuću ulogu” za koordinaciju u okviru namenske, postavlja pitanje:
Kako to da nakon tri godine “koordinisanja”, država mora, prema njegovim rečima, da uloži veliki novac za opstanak “Krušika” i da sprovede “temeljne i ozbiljne reforme u kompletnoj namenskoj industriji, posebno u Zastavi i, upravo, Krušiku”?