0
Električna vozila sa pogonom na vodonik su najavljivana kao idealan kompromis između baterijskih i konvencionalnih automobila, ali se čini da proizvođači odustaju od ovog rešenja.
Električni automobili su već postali neminovnost, a njihov najveći problem je punjenje, odnosno proces koji je mnogo duži od sipanja goriva na pumpi. Zbog toga se često kao najbolja alternativa spominjao pogon na vodonik, jer nema štetnih gasova, a punjenje rezervoara traje svega par minuta.
Bilo je dosta pompe, pojedini proizvođači su čak i predstavili serijske automobile sa pogonom na vodonik, ali izgleda da je sve stalo na tome. Trenutno su u Evropi dostupna dva ovakva modela, Hyundai Nexo i Toyota Mirai, ali čini se da nema interesovanja. Primera radi, prošle godine je u Velikoj Britaniji prodato svega 2 primerka modela Nexo i 10 Miraija. U isto vreme prodato je čak 190.727 električnih automobila sa baterijama.
I pored decenija istraživanja upotrebe gorivnih ćelija, mnogi automobilski brendovi sada odustaju od ove tehnologije. Honda je prošle godine objavila da će obustaviti razvoj pogona na vodonik, dok je 2020. Mercedes okončao svoj F-Cell program zbog visokih troškova.
Problem sa infrastrukturom
Nedostatak infrastrukture, odnosno mali broj pumpi sa vodonikom, jedan je od najvećih kočnica razvoja tehnologije gorivnih ćelija u automobilima. Velika Britanija, jedno od najvećih automobilskih tržišta u Evropi, ima svega 14 javnih stanica za punjenje vodonikom. Toyota je uspela da ostvari uspeh sa hibridima početkom ovog veka zato što im nije bila potrebna nova infrastruktura. Bez lakog pristupa vodoniku, automobili sa gorivnim ćelijama nisu atraktivni kupcima.
Veliki troškovi
Mnogi proizvođači su odustali od ove tehnologije jer im jednostavno nije isplativa. Hyundai je prošle godine saopštio da automobili sa pogonom na vodonik neće dostići isplativost baterijskih vozila sve do 2030. godine. Sirovine neophodne za proizvodnju kao što su platina i iridijum su veoma skupe, dok su materijali neophodni za baterije sve pristupačniji.
Kako funkcionišu gorivne ćelije?
Vodonične gorivne ćelije proizvode električnu energiju stvaranjem hemijske reakcije između vodonika i kiseonika, a jedini nusproizvod je voda. Ipak, kako bi se proizveo vodonik bez korišćenja fosilnih goriva, potrebno je obrnuti proces, što zahteva veliku količinu električne energije. Idealno bi bilo da ta energija dolazi iz obnovljivih izvora kao što su vetar ili sunce, jer je u svakom drugom slučaju izgubljena poenta vozila sa gorivnim ćelijama.
Toyota opet pravi hibrid
Toyota ima jednu zanimljivu ideju. Japanska kompanija je započela rad na preradi aktuelnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem kako bi koristili vodonik kao gorivo. Kao rezultat je nastao eksperimentalni GR Yaris koji koristi isti 1,6-litarski turbo motor sa 3 cilindra, ali sa modifikovanim dovodom goriva i sistema ubrizgavanja za upotrebu s vodonikom kao gorivom.
Za sada je ova ideja namenjena pre svega za auto-moto sport, a Toyota je još daleko od odluke da li će ovaj pogonski sistem ugraditi i u serijske automobile.
Rešenje se ne nazire
Budućnost vodonika kao pogonskog goriva izgleda vrlo neizvesno, iako je u stvarnosti dosta praktičniji izbor za svakodnevnu vožnju od korišćenja električne energije iz baterija.
U vremenu aktuelne krize sa nestašicom mikročipova, proizvođači automobila žele da smanje sve nepotrebne troškove, a ulaganje u pogon na gorivne ćelije sada izgleda kao bacanje para. Dok se ne unapredi infrastruktura i smanje troškovi, automobili na vodonik će izgleda ostati samo na nivou inovativne ideje.
Bonus video: Vozimo žutom trakom, ocenjujemo pešake i testiramo BMW M240i
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
