Evo za koje tačno automobile EU planira da zabrani izvoz i da li Srbi treba da brinu

Evropska komisija za sada nije precizirala od kad bi ove promene trebalo da stupe na snagu i na koja se vozila ovaj predlog odnosi, međutim, to se može otkriti na nekoliko načina. Sajt Polovni automobili istraživao je šta bi moguća zabrana izvoza značila za naše vozače i trgovce i šta je cilj Evropske unije.U najkraćem, predlog Evropske komisije predviđa da se umesto izvoza stari i dotrajali polovnjaci recikliraju, kako bi se određene komponente (plastika, čelik, aluminijum, bakar...) ponovo koristile u proizvodnji novih vozila.To znači da moguća zabrana izvoza polovnih automobila iz Evropske unije u takozvane treće zemlje neće uticati na prosečnog vozača u Srbiji, zato što se ovaj predlog, barem kako sada stvari stoje, odnosi isključivo na polovnjake koji su na kraju „životnog veka“. To znači da će polovna vozila koja su tehnički ispravna moći nesmetano da se izvoze iz EU, bez obzira na godište ili kilometražu, a tako je navedeno i u zvaničnim dokumentima na sajtu Evropske komisije.U dokumentu "Regulation Of The European Parlament And Of The Council on circularity requirements for vehicle design and on management of end-of-life vehicles, amending Regulations" na zvaničnom sajtu Evropske komisije, procenjuje se da bi ova promena dovela do smanjenja emisije ugljen dioksida u atmosferu za 12,3 miliona tona do 2035. godine ili gledano kroz novac - donela uštedu od 2,8 miliona evra.Takođe, osim ekonomskih i ekoloških koristi, nadležni u Evropskoj komisiji veruju da bi ovaj predlog doprineo i većoj bezbednosti u saobraćaju, jer bi se smanjio broj ovakvih automobila na putevima, kao i da bi se smanjilo zagađenje van država članica EU. Procenjuje se takođe da svake godine više od šest miliona vozila u Evropi dostigne kraj svog životnog veka.Kakvi su to automobili koji neće moći da se uvoze u Srbiju?I tu dolazimo do ključne informacije: kakvi su to automobili koji neće moći da se uvoze u Srbiju i ostale treće zemlje. Pojašnjenje smo našli u Prilogu nove regulative, gde je taksativno navedeno šta spada u "end of a life vehicle", odnosno u dotrajalo vozilo. Zanimljivo, nema ograničenja u smislu pređene kilometraže ili godine proizvodnje, već su u dokumentu navedeni kriterijumi za ocenu da li je polovno vozilo moguće popraviti i da li je na njemu moguće zameniti određene delove ili ne. Dakle, vozilo će se smatrati dotrajalim između ostalog ako je:1. Isečeno na komade2. Zavareno ili zatvoreno izolacionom penom3. Potpuno izgorelo do tačke gde je putnički ili prostor motora uništen4. Potopljeno u vodu do nivoa iznad kontrolne table5. Jedna od sledećih komponenti vozila se ne može prepraviti ili zameniti:Gume, točkovi, oslanjanje, upravljanje, kontrolne komponente, karoserija i šasija vozila, sedišta, vazdušni jastuci, sigurnosni pojasevi, strukturne i sigurnosne komponente koje imaju tehničke nedostatke, a koji se ne mogu zameniti, kao što je prekomerna perforirajuća korozija.Ukoliko popravka zahteva zamenu motora, menjača, školjke ili šasije, a da to za rezultat ima gubitak originalnog identiteta vozila (dakle, zabrana se ne odnosi npr. na zamenu motora ili menjača kada se zbog kvara menjaju istim tipom motora ili menjača)Takođe, polovno vozilo se može smatrati „ekonomski nepopravljivim“, ukoliko je tržišna vrednost niža od cene neophodne popravke potrebne da se vozilo dovede u tehničko stanje po EU standardima, u državi članici u kojoj je vozilo registrovano pre popravke.Šta je zaključak cele priče?Iz priloženog se, dakle, može zaključiti da su odredbe po kojima će kvalifikovati da li je određeni polovnjak dotrajao i za koji će biti zabranjen izvoz prilično stroge. Ovo bi u praksi trebalo da znači da će većina polovnjaka koji se danas uvoze u Srbiju, ali i ostale države van EU moći da se nesmetano uvoze i dalje, jer zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti.Naravno, uvek treba biti oprezan i pratiti informacije iz EU, jer uvek postoji šansa za neke promene u poslednji čas, kao što je bio slučaj sa potencijalnom zabranom proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2030. godine. Ono što takođe treba napomenuti jeste činjenica da je EU najveći svetski izvoznik polovnih vozila. Prema zvaničnim podacima u 2020. godini, broj polovnih vozila izvezenih u treće zemlje iznosio je 870.000 vozila, vrednosti 3,85 milijardi evra. Krajnje destinacije polovnjaka iz EU su Afrika, Istočna Evropa, Centralna Azija i Bliski istok. Pitanje je u kojoj meri je Unija spremna da se odrekne ovih prihoda...Od kada bi trebalo da krene primena ove zabrane?Takođe, kao što smo napomenuli i dalje nije poznato kad bi krenula primena novih pravila, ukoliko bi predlog bio prihvaćen u Evropskom parlamentu. U predlogu novih odredbi na mestu gde je trebalo da bude naveden datum početka primene ostavljen je prazan prostor, dok je navedeno da će kontrola izvoza polovnjaka van granica EU započeti 36 meseci od momenta usvajanja.U svakom slučaju, ukoliko bi nova pravila počela da se primenjuju za tri godine, to ne bi imalo nikakvog uticaja na domaće tržište polovnjaka, jer i naša država najavljuje od nove godine zabranu uvoza polovnih vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima, što znači da nećemo moći da uvozimo polovnjake koji su proizvedeni pre septembra 2009. godine.Izvor: Polovni automobiliBonus video: Vozili smo novi Renault Clio