20
Kazne za upravljanje biciklom pod dejstvom alkohola su velike, tačnije iste su kao i za vozače motornih vozila. Iz Udruženja za bezbednost saobraćaja "Sigurne staze" apeluju da ove kazne za bicikliste treba da budu manje, jer smatraju da neodgovorni biciklista svakako nema neko veliko opravdanje za to, i on može da ugrozi vlastiti život, a vozač automobila koji sa 2,00 ili 4,00 promila prekorači brzinu, prođe na crveno, može da ugrozi ne samo vlastiti, nego i život svih koji se u njegovoj neposrednoj blizini kreću, a zakonski se to tretira kao isto. Da li se vi slažete sa ovim?
Biciklisti kojeg je subotička policija nedavno isključila iz saobraćaja zbog nasilničke vožnje jer je upravljao biciklom sa 4,08 promila alkohola u organizmu, preti kazna zatvora od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati, uz novčanu kaznu u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara.
Tako propisuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US, 55/2014, 96/2015 – dr. zakon, 9/2016 – odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 – dr. zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020 – dr. zakon), prema kojem je jedan od najstrožih prekršaja upravo nasilnička vožnja, pod kojom se, između ostalog, smatra i upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, odnosno sa više od 2,00 promila alkohola u organizmu.
Kako objašnjava master inženjer saobraćaja Igor Velić za Danas.rs, pomenuti Zakon definiše bicikl kao vozilo, bez obzira na to što nije motorno poput automobila, autobusa, kamiona i drugih vozila, pa se samim time i biciklista, odnosno onaj koji upravlja biciklom, definiše kao vozač.
„Bicikl je vozilo, a onaj koji vozi je vozač. Imao on devet ili 36 godina, on je vozač i upravlja vozilom. Mora da zna tehniku vožnje, pravila saobraćaja, njegovo vozilo mora da bude tehnički ispravno, da ima svetla, identično kao za automobile, samo što nema registracije, osiguranja i slično. Dužan je da se pridržava pravila u saobraćaju i ne sme da vozi u alkoholisanom stanju i pravi nasilničke vožnje“, objašnjava Velić, koji vodi i Udruženje za bezbednost saobraćaja „Sigurne staze“.
Iako osuđuje svako nedolično, bahato i rizično ponašanje u saobraćaju koje ugrožava ljudske živote, Velić ukazuje i na to da bicikliste koji voze bicikl u alkoholisanom stanju ne bi trebalo izjednačavati sa vozačima koji voze automobil u alkoholisanom stanju, zbog posledica koje mogu biti daleko veće u drugom slučaju.
„Nije isto voziti bicikl sa 2,00 ili 4,00 promila alkohola u organizmu i automobil. Taj neodgovorni biciklista svakako nema neko veliko opravdanje za to i on može da ugrozi vlastiti život, a vozač automobila koji sa 2,00 ili 4,00 promila može da prekorači brzinu, prođe na crveno, može da ugrozi ne samo vlastiti, nego i život svih koji se u njegovoj neposrednoj blizini kreću, a zakonski se to tretira kao isto“, objašnjava Velić.
Zbog toga su kao mreža biciklističkih udruženja na nivou Srbije predlagali MUP-u da bi trebalo da se radi na izmeni člana 41 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde je definisana nasilnička vožnja, kao i člana 329, odnosno kaznene politike za nasilničku vožnju kada su u pitanju biciklisti.
„Delikt je uveden kao reakcija na teška ugrožavanja bezbednosti saobraćaja koja nastaju prvenstveno od strane vozača motornih vozila, što je visok stepen opasnosti. U tom smislu smatramo da je neprimereno i nesvrsishodno ovakvim kaznama teretiti vozače bicikla, jer je stepen izazivanja opasnosti daleko manji, dok je za neke radnje čak i upitan. Takođe, prema nama dostupnoj statistici MUP-a, veliki je udeo biciklista, gotovo 30 odsto godišnje na teritoriji Vojvodine. Kazne za ovaj delikt su u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara, uz kaznu od 30 do 60 dana zatvora, te apelujemo da se kroz izmene zakona kazne za bicikliste umanje, odnosno da se promeni kvalifikacija, s obzirom na to da je nesvrsishodno i suštinski nepravedno tretirati na isti način alkoholisanog vozača autobusa, teretnog vozila i putničkog vozila i alkoholisanog biciklistu na biciklističkoj stazi“, smatra Velić.
Kada su u pitanju pešaci koji u alkoholisanom stanju učestvuju u saobraćaju, master inženjer saobraćaja kaže da oni ne podležu ovim kaznama, već da za njih važi potpuno drugi set kaznenih mera.
„Za njih to ne važi, ali u svakom slučaju, ima i tih nezgoda gde je alkoholisan pešak svojom nepažnjom izazvao nezgodu u kojoj je stradao. Prelazio je ulicu van pešačkog prelaza ili je išao noću po seoskim putevima koji se ne vide, ali to je potpuno drugo, jer on je pešak, a ne vozač, dok je biciklista vozač“, kaže Velić.
On dodaje i da je veliki deo problema bezbednosti biciklista u našoj zemlji nepostojanje infrastrukture, što ističe kao glavni uzrok stradanja biciklista, dok je drugi problem neadekvatna zakonska regulativa.
„U Srbiji se u periodu od 2015. do 2021. godine dogodilo 379 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, 10.458 sa povređenim licima i 663 sa materijalnom štetom u kojima su učestvovali biciklisti. U proseku godišnje u saobraćajnim nezgodama pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500. Takođe, poražavajući je podatak da je u proteklih mesec dana u saobraćajnim nezgodama poginulo osmoro biciklista, što je dvostruko više u odnosu na isti period prošle godine“, naglašava on.
O tome koliko je opasno da bilo ko vozi bilo koje vozilo pijan, pročitajte u celokupnom tekstu na sajtu Danas.rs, a u komentarima ispod nam dajte vaše mišljenje o tome ima li logike u tome da se pomenute kazne za bicikliste i vozače motornih vozila razlikuju?
Bonus video: Skoro svi biciklisti u prekršaju a da toga nisu ni svesni
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
