Model kojim se NSU vratio u svet automobila bio je pravi hit posleratnog procvata Nemačke. Reč je o Prinzu 4 koji je ostao bez svog kraljevstva nakon nastanka Audija. Danas, ovaj model puni 60 godina, a pre 50 godina prestala je njegova proizvodnja u Sarajevu, kada ga je u fabrici Pretis nasledila VW Buba. U Sarajevo su stizale kompletne karoserije Prinza 1000 (potom 1200), a zatim su mu dodavali delove poput električnih žica, baterija, guma... Osnovna verzija sarajevskog Prinza 1200 koštala je oko 1,8 miliona dinara, a prosečna plata bila je 100.000, piše Jutarnji.
Prvi automobil proizvođača iz Nekarsulma koji je nosio ime Prinz, datira s kraja 1957. godine, ali razlike između njega i verzije koja je stigla četiri godine kasnije i uspela da izađe van okvira Nemačke su ogromne.
Prvenstveno se to odnosi na dizajn, jer četvrto izdanje je zahvaljujući olovci nemačkog dizajnera Clausa Luthea, poprimilo tada moderan, američki stil, nadahnut Chevrolet Corvairom iz 1959. s čistim ravnim linijama, sa dva velika kružna prednja svetla, izdašnim staklenim površinama i krova koji se produžuje neznatno iznad gornjeg ruba zadnjeg stakla.
Dimenzije Prinza 4 su minimalističke za današnje standarde (dužina 344 cm, širina 149, visina 136 i međuosovinski razmak 204 cm), ali unutrašnjost je pružala solidnu količinu prostora.
Konkretna poveznica s tri prethodna izdanja bio je dvocilindarski vazduhom hlađeni motor koji se temeljio na iskustvu s motociklima (NSU je tokom 50-ih bio najveći proizvođač motocikala na svetu). Smešten pozadi, zapremine 598 ccm, razvijao je 30 „konja“, a pokretački motor ugrađen u blok motora koji radi i kao generator, bio je jedno od originalnih rešenja.
Prinz 4 bio je jedno od otkrića sajma u Frankfurtu 1961, a već sledeće godine proizvodnja je povećana na 300 primeraka dnevno. Potražnja je rasla zahvaljujući povoljnoj ceni, niskim troškovima i solidnim voznim osobinama i već u junu 1962. proizveden je stohiljaditi Prinz 4.
U početku je uz osnovni bio ponuđen i bogatije opremljen model sa oznakom S, a 1965. uveden je novi nivo opreme sa oznakom L. I dok je prodaja u drugoj polovini 60-ih pomalo jenjavala u Nemačkoj, isporuka van matičnog tržišta je rasla. Primera radi, 1968. u Italiji je prodato gotovo šest puta više nego Nemačkoj.
Odmah nakon predstavljanja Prinza 4, pokrenut je projekat Typ 43, kojim je NSU trebalo da zakorači u viši segment. Budući da je cena bila u prvom planu, u razvoj se krenulo koristeći istu mehaničku osnovu. Jedina konkretna razlika na karoseriji bila je u dužem međuosovinskom razmaku, dok se za pogon ciljalo na snažniju verziju sa četiri cilindra.
Prva solucija nastala je spajanjem dva dvocilindarska motora koje je koristio Prinz 4. Razvoj je potrajao, i do 1964. projekat je promenio ime u Typ 67, a kada je sišao s traka postao je Prinz 1000, iz kog su kasnije nastale verzije TT, TTS i 1200.
Prinz se proizvodio u nekoliko država Južne Amerike, Irskoj, ali i u sarajevskom Pretisu (Preduzeće Tito Sarajevo). Kompanija se bavila oružjem i, poput Kragujevačke Zastave, proizvodnju je proširila na motorna vozila. Ugovor sa NSU-om započeo je motociklom Maxi i skuterom Prima, koji su se sastavljali u Vogošći, a program je 1965. proširen na automobile.
U Sarajevo su stizale kompletne karoserije Prinza 1000 (potom 1200), a zatim su u Pretisu dodavali delovi poput električnih žica, baterija, guma… Osnovna verzija sarajevskog Prinza 1200 koštala je oko 1,8 miliona dinara, a prosečna plata 100.000. Proizvodnja tokom koje je nastalo oko 15.000 primeraka potrajala je do 1971. nakon čega u Vogošći nastaju novi pogoni u kojima se godinu dana kasnije sklapaju Volkswagen Bube.
Karijera Prinza 4 bila je duga i uspešna. U 12 godina na tržištu dostigao je brojku od gotovo 600.000 primeraka, dok je Prinz 1000 bio uspešniji na trkačkim stazama, posebno verzije TT i TTS, nego na tržištu (200.000 u 8 godina).
Ipak, nakon što je Volkswagen 1969. preuzeo NSU i spojio ga s Auto-Unionom iz čega je nastao Audi, dani su Prinzu bili odbrojani. Novi vlasnici nisu ulagali u modernizaciju automobila koji je bio jedan od bestselera u Nemačkoj 60-ih, ali i pravi konkurent Bubi. Proizvodnja Prinza 4 stala je u julu 1973, a njegovo mesto zauzeo je Audi 50.
Drugi poznati proizvodi sa NSU znakom:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
