1
Osim višestruko potenciranih problema s leđima, dugotrajna vožnja može izazvati i druge zdravstvene komplikacije. U tekstu saznajte kako grejanje sedišta kod muškaraca može izazvati probleme, šta može biti od pomoći, kao i koje su lake i brze vežbe koje možemo da radimo i tokom vožnje i sprečimo neprijatnosti s kičmom.
Učestalo dnevno korišćenje automobila, a pogotovo putovanja na dužim relacijama mogu da izazvovu ili pospeše bolesti najpre kardiovaskularnog, odnosno koštano–mišićnog sistema. Naime, dugotrajno izlaganje tela sedenju za upravljačem, kao i zahtevnom položaju ručnih i nožnih komandi je iscrpljujuće za organizam. Posebno su opterećena donja leđa, krsta, kao i cirkulacija zbog prisilne zgrčenosti tela, a prisutan je i zamor ruku i nogu.
Ako trnu prsti
Kada je o rukama reč, vozači često zbog takoreći fiksiranja ruku na volanu pate od karpalnog sindroma koji nastaje zbog pritiska na živac unutar koštano–ligamentarnog tunela na šaci. Manifestuje se trncima u palcu, srednjem prstu, kažiprstu, a napetost i bolovi posebno su izraženi noću. Ako se ne leči, postupno dovodi do oštećenja živca uzrokujući trajni gubitak osećaja i nestanak mišića palca.
Kako podesiti sedište zbog kičme
Kako bi vratnom i lumbalnom delu leđa pružili potporu tokom duže vožnje, osigurajte pravilan ugao sedenja i neka naslon za leđa bude podešen na celu dužinu leđa i u visini ramena. Izbegavajte zavaljen položaj tokom vožnje, a sedište podesite do 15 stepeni nagiba.
Sve nepravilnosti sedenja za upravljačem dovešće do sindroma bolnih leđa koji se neretko dijagnostikuje vozačima. Kada se uzme u obzir činjenica da se kod 80 posto ljudi dnevno kretanje veže uz automobil, ne čudi, ističu lekari, porast bolesti kičme. Fiksirani položaj tela tokom vožnje dovodi do stradanja pršljenova jer su i mišići nepomični, a posebno kod starijih osoba i onih koji već imaju degenerativne promene kostiju. Prvenstveno o pravilnom sedenju u vožnji moraju da vode računa osobe koje imaju problema s lumbalnim delom kičme, odnosno ako pate od išijalgije koju prisiljeni položaj(i) mogu da pojačaju. Karkterišu ih bolovi, kao i trnjenje koji se šire u jednu ili obe noge pa zbog tih problema ne bi smeli puno da voze.
Od pomoći mogu biti jednostavne vežbe istezanja
Pored osoba s niskim pritiskom, za upravljačem moraju da budu oprezni(ji) i oni sa visokim pritiskom, kao i oni kod kojih su započete aterosklerozne promene. Dugotrajni sedeći položaj za njih može da bude svojevrsna zdravstvena pretnja zbog otežane cirkulacije koju pospešuje i prisilni, napeti položaj kičme. Kako nema valjanog protoka krvi, i ako se tome pridruže i tegobe s venama, vožnja može postati preteći faktor. Zato vozači moraju da u određenim intervalima prekidaju vožnju i razgibaju se koliko je to moguće.
To mogu biti jednostavne vežbe istezanja zahvalne za kičmu, ali nikako nije preporučljivo voziti se duže od pet sati bez stajanja. Osobe s problematičnim venama, morale bi tokom vožnje da nose za njih pogodne tzv. kompresorske čarape.
Vežbe tokom vožnje
Zato učestali dugotrajni položaji, posebno kada su noge zgrčene i vise, zahtevaju jednostavne vežbe podizanja nožnih prstiju napred – nazad i zatezanja stopala, koje možete kratko izvoditi dok čekate na semaforu ili dok ste u koloni vozila. Poželjno razgibavanje nogu treba da rade i zdrave osobe da bi sprečile spomenute probleme koji se, između ostalih, manifestuju grčevima i osećajem pečenja i žarenja u nogama, posebno u mišićima potkolenice. U težim slučajevima može doći i do stvaranja za život opasnih krvnih ugrušaka.
Intenzivno grejanje sedišta i problemi s prostatom
Intenzivno grejanje (posebno grejanje sedišta) u kombinaciji s dugim sedenjem za upravljačem može kod muškaraca da dovede i do problema s prostatom jer u njoj dolazi do prekomernog zastoja krvi i venskom spletu oko žlezde. Ako se ponavljaju duga i/ili prisilna sedenja put je otvoren i upali žlezde. Od toga najčešće oboljevaju mlađi muškarci puni radne i reproduktivne sposobnosti koji su neretko profesionalno vezani za sedenje, vožnju (profesionalni vozači), i vozači bicikla i motocikala, piše revija HAK.
Da bi se zbog pritiska na donji deo tela izbegle česte upale, trebalo bi prilagoditi sedište i, koliko je to moguće, praviti redovne pauze u vožnji. Zbog dugotrajnog sedenja može da se poremeti i motorika probavnih organa pa vozači nisu lišeni ni poteškoća s opstipacijom, odnosno zatvorom, neredovnim i nepravilnim pražnjenjem creva. Takođe zbog pritiska probavnih organa i disanje može postati otežano, pa tako i snabdevanje organizma kiseonikom, što može biti opasno za rad srca.
Bonus video: Kako voziti tokom jeseni
