0
Jeste, "zelen" je, nema dileme, ali ne bez negativnog uticaja na životnu sredinu kako se neretko ističe.
Za razliku od automobila na dizel i benzin koji najviše zagađuju tokom korišćenja odnosno vožnje, vozila na elektronski pogon zagađuju najviše pre nego što počnu da se koriste i na kraju životnog veka. Iako je bolja opcija ukazaćemo na glavne mane, ali i neka od mogućih rešenja kako bi negativan uticaj na okruženje bio što manji.
Već sada proizvodnja automobila na naftu i njene derivate je smanjena zarad veće proizvodnje hibridnih i električnih, pa su procene da će za 10-15 godina automobili kakve sada znamo u dobrom delu sveta biti prošlost.
Emisija ugljen dioksida nije ravna nuli
Širom sveta, naročito onog najbogatijeg dela, električni automobili se reklamiraju kao potpuno neškodljivi za životnu sredinu. Kao što je i slučaj sa većinom reklama, to najčešće nije puna istina.
Iako nema dileme da električni automobili značajno manje zagađuju, bila bi neistina reći da je emisija ugljen dioksida ravna nuli.
Istina je da je električni automobili ispuštaju duplo manje ugljen dioksida u odnosu na automobile na fosilna goriva. Primera radi električni Chevrlolet Bolt oslobađa oko 120 grama ugljen dioksida što je duplo manje u odnosu na Toyotu Camry koja radi na naftu. Ovde je u pitanju prosek, a veća vozila, poput SUV modela, kombija ispuštaju i po dva, tri puta više.
Emisija gasova može biti i veća kada su u pitanju električna vozila u zavisnosti od izvora struje kojom se puni. Ukoliko je struja nastala korišćenjem fosilnih goriva, poput sagorevanja uglja, glavnog emitera CO2 taj otisak je sigurno veći. Trenutno, struja kojom se pune baterije automobila su često povezane sa fosilnim gorivima.
Istraživači na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT) smatraju da bi emisija gasova u slučaju napajanja strujom iz obnovljivih izvora i daljim tehnološkim napretkom mogla biti smanjena i za 75 odsto, dok bi hibridna vozila mogla da smanje zagađenje za 25 odsto. To su previđanja za 2050. godinu. Neki drugi izvori poput Svetske energetske agencije (IEA) smatraju da bi umanjenje uskoro moglo iznositi 25 odsto.
Zagađenja tokom izrade vozila
Iako ekološki, zeleni automobili daleko više zagađuju od svojih kolega na naftu tokom izrade samog vozila. Razlog tome su elementi koji se koriste. Pre svega litijum, kobalt, nikl. Istraživači sa Unverziteta na Kembridžu smatraju da tokom proizvodnje „zelenih“ automobila zagađenje veće 30-40 odsto.
Prema rezultatima Argonske nacionalne laboratorije iz Čikaga prosečna baterija sadrži u sebi osam kilograma litijuma, 35 kilograma nikla, 20 kilograma mangana i 14 kilograma kobalta.
Kada je u pitanju litijum, njegov ugljenikov otisak iznosi 120 kg CO2, odnosno 15 kilograma otrova za kilogram rude. U slučaju nikla taj odnos je 18:1, dok kod kobalta taj odnos zavisi od načina rudarenja i kreće od u razmeri 1,6 do 3,25.
Trenutno, emisije zagađenja su relativno male zbog njihovog malog obima proizvodnje. Međutim, one će rasti uporedo sa projektovanim rastom potražnje i sprovođenjem zelenih politika.
Očekuje se da će u narednih 20 godina potreba za litijumom biti 10 puta veća, što znači i ogromnu količinu zagađenja. Kao veliki izazov u skorijoj budućnosti se javlja i način proizvodnje uslovljen većom tražnjom. Dok se danas velike količine litijuma vade iz soli i vode kao što je slučaj u Južnoj Americi, pritisak će, zbog potražnje biti sve veći na ekstrakciju litijuma iz stena kako se dobija u nenaseljenim područijima Australije. Taj proces je daleko otrovniji po okruženje i emituje tri puta veće količine ugljen dioksida. U Srbiji je takav rudnik sa jalovištima koja dodatno i trajno zagađuju planiran za dolinu Jadra i Rađevine, kod Loznice.
Postoji još jedan veliki problem sa ovim metalima, a to je njihova neravnomerna raspoređenost na planeti. Primera radi između 60-70 odsto kobalta se kopa u Kongu. Ova afrička država iako prebogata rudama je veoma siromašna i preterano zagađena, a koliko bi mogla da bude kad potražnja poraste za nekoliko puta teško je zamisliti. Slična sudbina mogla bi da čeka i ostale zemlje koje imaju željene rude zelene tranzicije ukoliko tehnologije ne budu naredovale.
Izvesno je da će cene ovih metala rasti u budućnosti kao i pritisak da se što više vade.
Da li je reciklaža baterija realna i u kojoj meri se one uopšte recikliraju, pročitajte na sajtu N1.
Bonus video: Vozili smo električni automobil sa najvećom baterijom – Mercedes EQS
