Kao jedan od glavnih problema tranzicije ka električnim automobilima, često se spominje loša infrastruktura, odnosno nedostatak punjača. Evropska unija je svesna ovog problema, pa je sada propisala na koliko kilometara mora da bude stanica za punjenje e-automobila, a sve države članice će morati poštuju nova pravila.
Ako mislite da se nešto bitno promenilo sa nemačkim odbijanjem evropske tranzicije ka vozilima sa nultom emisijom štetnih gasova – grešite. Veštačka goriva uglavnom će biti dostupna vlasnicima skupih sportskih automobila, a mi ostali ćemo morati da se snalazimo nakon 2035. godine, kupujemo električna vozila, možda vozila na vodonik ili beskrajno održavamo stare benzince i dizelaše.
O ozbiljnosti sa kojom je EU krenula u tranziciju govori i poslednja odluka koja reguliše mnogo toga. Do 2026. godine, stanice za punjenje električnih vozila trebalo bi da budu raspoređene na najmanje svakih 60 kilometara na važnim saobraćajnicama i transevropskim saobraćajnim mrežama (TEN-T). Rekli bismo, na značajnim auto-putevima. Prema Evropskom parlamentu, stanice za punjenje kamiona trebalo bi da budu postavljene na svakih 120 kilometara duž TEN-T puteva do 2028. godine. Do 2031. godine, stanice za vodonik trebalo bi da budu dostupne najmanje svakih 200 kilometara. Izuzeci su predviđeni za veoma udaljena područja, ostrva i puteve sa veoma malo saobraćaja.
Države članice su obavezne da naprave infrastrukturu za punjenje automobila i lakih komercijalnih vozila istim tempom kako raste broj vozila. Kako piše Revija HAK, plaćanje i informacije o ceni i performansama stanica za punjenje takođe bi trebali da budu regulisani na jedinstven način. Na primer, cena na stanicama za punjenje e-automobila mora biti navedena u kilovat-satima i mora biti omogućeno plaćanje bankovnom karticom.
Bonus video: Vozili smo električni Renault Megane E-Tech