Rumunski kompaktni model u poslednjih deset godina beleži ogroman rast prodaje, pa je sada među najprodavanijim automobilima u Evropi. Ovaj uspeh počeo je sa drugom generacijom, koja je sada izbor mnogih kupaca polovnjaka kod nas.
Opterećeni lošim imidžem brenda Dacia iz prošlosti i stavom „šta će reći komšije“ mnogi ne žele da priznaju da je današnji Sandero, čak i kao polovni, jedan od pouzdanijih i ekonomski najisplativijih automobila. Naravno, ako gledamo samo čistu ekonomsku računicu za prevoz od jedne do druge tačke, i ako zanemarimo dizajnerske i tehnološke trendove.
Prva generacija je već pokazala da se radi o izdržljivom i atraktivnom automobilu, koji je pomalo rudimentarnog dizajna, ali Renaultova tehnologija je donela savremenost, a verzija Stepway, koja je blago povišena i sa elementima krosovera, je dodala malo šminke.
Druga generacija, predstavljena u jesen 2012. godine, podiže celu priču na viši nivo, ali bez odricanja od osnovnih ideja atraktivnog, izdržljivog i pristupačnog automobila, sa dimenzijama, udobnošću i prostranošću koje su na gornjoj granici niže klase.
U početku se čak i na zahtevnim zapadnim tržištima čekalo mesecima na isporuku, a Sandero je u nekim zemljama, ne samo u srednjoj i istočnoj Evropi, brzo postao jedan od najprodavanijih modela među privatnim kupcima.
U bogatoj Nemačkoj i danas je to slučaj, baš kao i u našem regionu. U isto vreme, Sandero se pokazao kao jedan od najčešćih izbora u poslovnim i rent-a-car flotama, gde se koristi u težim uslovima. Sve to je čvrsta potvrda da je pod okriljem Renaulta ponovo stvoren naizgled skroman, za neke čak i neprivlačan automobil, ali koji je dokazano vrlo solidan i trajan.
Zato nije pogrešno zaključiti da je Sandero pametan izbor polovnog automobila ako su najvažniji kriterijumi niski troškovi održavanja i delova, i naravno pouzdanost, što većini kupaca i jeste, uz ustupke po pitanju dosta tvrde plastike, jeftinog i praznog osećaja pod rukama na plastičnim kvakama vrata koje su velikih dimenzija i oštrog gornjeg ruba. Tu su i još neki nedostaci poput sirovih kedera oko unutrašnjeg okvira vrata, slabije zvučne izolacije ili tanjeg sloja laka podložnog oštećenjima.
Sa druge strane, čvrsti materijali su otporniji na habanje, izrada uliva poverenje, a u opremi je manje-više sve što je potrebno, osim najmodernijih elektronskih gedžeta za bezbednost i zabavu. I poznati Renaultovi motori su u potpunosti korektni, solidnih kapaciteta i niske potrošnje, posebno 1,5-litarski dizel. Dokazano je da im uz redovno održavanje ni velike kilometraže nisu nedostižne.
Sa druge strane, meko i „pasivno“ ogibljenje i plastična ručica menjača sporijeg hoda nisu raspoloženi za dinamičnu vožnju i usmeravaju na smireniji pristup, ali zato prelazak preko rupa ili ležećih policajaca ostavlja utisak čvrstoće i neuništivosti.
Kako piše Auto Klub, kod prvih primeraka treba paziti na rđu na okovima vrata, ali značajniji sistematski problemi nisu primećeni i eventualni nedostaci pojedinačnog polovnog primerka najviše proizilaze iz stepena održavanja i brige kod prethodnog vlasnika.
Bonus video: Vozili smo prvu ikad hibridnu Dačiju – pogledajte šta nam se desilo
