1
Gotovo neverovatno zvuči da je evropski plan za budućnost električnih vozila zamalo propao zbog vrlo skupe tehnologije koja je gotovo nedostupna. Ipak, Nemačka je rešila da blokira zabranu prodaje benzinaca i dizelaša od 2035. dok se ne postigne dogovor o korišćenju e-goriva.
Tokom prošlog meseca, Nemačka je povukla podršku za plan EU o zabrani prodaje automobila koje pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, zahtevajući da Brisel zaštiti motore koji koriste e-gorivo.
S obzirom da automobilska industrija zapošljava oko 786 hiljada ljudi u Nemačkoj, sasvim je jasno da je Berlin želeo da zaštiti radna mesta ugrožena eliminacijom motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Čelnici Nemačke i Evropske unije su postigli dogovor, pa će nakon 2035. godine u ponudi i dalje biti motori sa unutrašnjim sagorevanjem, pod uslovom da koriste sintetičko gorivo.
Ipak, to za većinu ne znači ništa. Prosečni kupci će morati da pređu na električne automobile, dok će oni najbogatiji i dalje moći da uživaju u zvuku sportskih automobila koje pokreće e-gorivo. Kako tvrdi lobi grupa Transport & Environment, prema industrijskim predikcijama, svega 2 posto flote u Evropskoj uniji će koristiti e-goriva nakon 2035. godine.
Jedan od glavnih razloga su visoki troškovi proizvodnje. E-goriva se dobijaju korišćenjem obnovljive energije kako bi se vodonik izdvojio iz vode, a zatim pomešao sa ugljenikom iz ugljen-dioksda. Radi se o neefikasnom i skupom procesu. Proizvodnja sintetičkog dizela košta između 3,5 i 7 dolara po litru, što je 4 do 7 puta skuplje od troškova proizvodnje tradicionalnog dizela.
Treba imati na umu da je ovo samo trošak proizvodnje, pa bi cena samog goriva, nakon svih dodatnih troškova poput transporta, skladištenja, poreza i akciza, mogla da bude i 2-3 puta veća. Čak i nakon godina rasta i razvoja proizvodnje, e-gorivo za putničke automobile će verovatno imati četiri puta veću cenu od benzina danas. To znači da bi za jedan pun rezervoar od 60 litara trebalo izdvojiti 360 evra. Primera radi, ako automobil troši 8 l/100 km, prelazak 1.000 kilometara bi mogao da košta oko 500 evra.
Gerrit Marx, izvršni direktor italijanske kompanije Iveco, nazvao je ovu tehnologiju „šampanjcem pogona“, koja jedino ima smisla za malu grupu bogatih ljudi koji i dalje žele motore sa unutrašnjiim sagorevanjem u svojim luksuznim i sportskim automobilima.
„Ako posedujete Ferrari ili ako vozite svoj Porsche Turbo jednom nedeljno, verovatno vas neće biti briga da li će litar goriva koštati 5 evra ili 8 evra, ali ovo nije gorivo budućnosti“, izjavio je Marx.
Bonus video: Vozili smo prvu ikad hibridnu Dačiju – pogledajte šta nam se desilo
