Kroz različite identitete i borbe dizajnera Marka Džejkobsa dve stvari su uvek ostale iste - njegova sposobnost da predvidi kulturološki momenat i čista emocija u radu.
Da bi nova kolekcija Marka Džejkobsa, koja je oda šezdesetim godinama u Njujorku, zaista prodisala i dobila kontekst, potrebno je znati detalje iz njegove biografije koji su ga oblikovali.
Na formiranje Džejkobsa željnog velikih, jakih emocija, autentičnosti i drugačije percepcije sveta, veliki uticaj je imalo njegovo detinjstvo. Markova majka, koja mu je posle smrti oca bila jedini staratelj, bolovala je od bipolarnog poremećaja. „Video sam stvari koje nijedno dete nikada ne treba da vidi“, priseća se Džejkobs epizoda u kojima majka nije pila lekove.
Ponekad se budio i zaticao je ukočenu i krvavu, a bilo je i dosta epizoda u kojima ju je odvozila hitna pomoć. Mark je nasledio bolest majke i priznaje da se s ljubavlju seća nekih delova svog detinjstva. Voleo je da je gleda dok se spremala za izlazak i nanosila šminku poput neke „drag“ kraljice. Jednom je kući došla sa dečkom i slikali su mural na zidu u kupatilu na koji je nalepila pubične dlake svog partnera.
Iako mu je to bila svakodnevica, Mark je, dok je bio mali, znao da takav život nije normalan. S obzirom na to da je bio najstariji od troje dece, podrazumevalo se da brine o bratu i sestri. „Tu obavezu nisam želeo. Nisam hteo da budem majka i otac sestri i bratu na bilo koji način, obliku ili formi“, izjavio je. Na početku tinejdžerskih godina odselio se kod bake po ocu. „To je bio početak života koji sam voleo“, kaže dizajner. Baka Helen, koja ga je obožavala, unela je pravila i ljubav u njegov život, ali je razvila i ukus i modnu estetiku koja se zauvek naselila u njemu. Uz neke svoje autfite nosila je samo crne, a uz druge samo bele rukavice. Unuka je naučila da je bolje da ima jedan lep džemper nego 10 ne baš kvalitetnih džempera. Te rane lekcije o stilu, uz veliku veru koju je imala u Džejkobsa, dale su mu stabilnost u kojoj je njegov dionizijski princip konzumiranja života van svih društveno prihvatljivih granica mogao da procveta i spreči ga da dođe do tačke samouništenja.
Njujork šezdesetih su, dakle, prva Markova sećanja. Nostalgija, vodeći motiv nove kolekcije, nalik je njegovim klinačkim izmešanim osećanjima i estetici dve žene koje su izvršile najveći uticaj na njega.
Odeća iz kolekcije Marka Džejkobsa za jesen 2020. je jednostavna, ali njeno predstavljanje na Nedelji mode je bilo sve samo ne to. Interaktivna pista se pretvorila u podijum za ples na kojem su profi balerine izvele koreografiju noseći nove Džejkobsove komade.
Sa suprotnih strana scene su natrčavale jedna na drugu kriveći tela, udarajući vazduh, provlačeći se pored manekenki i povremeno prolazeći kroz publiku koja je sedela u grupicama za intimnim drvenim stolovima koji kao da su pobegli iz nekog francuskog bistroa.
U celom tom haosu šetali su modeli, bez šablona kretanja i bez zainteresovanosti za ljude koji su došli da vide odeću. A odeća je, kao i uvek kada je Džejkobs u pitanju, nosila poruku. Poruka ove kolekcije je nostalgična.
– Kada se osvrnem na svoj život i karijeru do sada, to je izbledela slika Njujorka koji nestaje. Sada je stran i egzotičan u izumiranju, a zauvek mitski i šik u svojoj lepoti, obećanju i sjaju – rekao je Mark Džejkobs.
Baš zbog elementa nostalgije koji se pretvorio u odu nekadašnjem Njujorku, revija Marka Džejkobsa je zarobila poglede modnih kritičara i ostalih uvaženih gostiju i jedina je na Nedelji mode u deseti plan bacila blogere, influensere i druge zvezde iz prvog reda.
Njujorška nostalgija iz vizure Džejkobsa prilično je jednostavna. Kolekcija je svedena, velika pažnja je poklonjena kvalitetnim tkaninama, proporcijama, kroju. Tu su pastelne mini haljine koje se nose ispod savršeno uklopljenih kaputa, damske haljine uz vrtoglave štikle Mary Jane, kožne olovka suknje i Petar Pan kragne, ukrojeni šortsevi visokog struka…
Mark se nije ustručavao ni da preuzme elemente iz svojih nekadašnjih kolekcija, pa smo dobili novu verziju njegovih svetlucavih koktel haljina i moher suknji. Paletu boja je zadržao neutralnom – mnogo crnih, sivih i kamel komada koje povremeno preseče neka jaka nijansa.
Revija je zatvorila Njujoršku nedelju mode i najbolje je prošla kod kritičara, što je ponovo pokazalo da Džejkobsov nepogrešiv njuh nikada ne promaši . Ovaj put je znao da u gomili svega blještavog, napadnog i očiglednog savremena žena ponovo čezne za prikrivenim seksepilom i stilom iz vremena naših mama i baka. Taj krug možda ne nudi ništa novo, ali definiše najveće dizajnere 20. i 21. veka. Zamislite ga kao večnu nostalgiju za lepotom i momentalno ćete poželeti da ovog proleća šetate baš u Džejkobovim savršenim komadima.