Način na koji se oblačimo oslikava način na koji živimo. Koronavirus iz dana u dan ulazi sve više u živote miliona ljudi, pa je sasvim izvesno da će ostaviti trag i na modu.
Najveći preokreti u modnoj industriji zapravo nikada nisu stizali sa modnih pista već su se dešavali posle velikih događaja koji su pogađali društvo, kaže modna istoričarka Kimberli Krisman Kembel. Dva primera za to su žiponi i podsuknje kojih su se žene, kao simbola aristokratije, odrekle posle Francuske revolucije, i žensko uskakanje u pantalone posle Drugog svetskog rata.
Stilista i modni urednik Ivan Radojčić objašnjava za Nova.rs kako je modna industrija, uprkos tome što to može nekome da deluje kao najmanji problem u ovim nesigurnim vremenima, na najjačem udaru pandemije.
„Ceo ekosistem revijskih i showroom prezentacija, kampanja i kolekcija za sezone unapred su još uvek pod znakom pitanja. Mislim da će to, kao neki logičan sled trendu održive ‘manje je više’ mode i svesnog pristupa kupovini kakav beležimo prethodnih godina, rezultirati time da će velike dizajnerske kuće nuditi pažljivo editovane luksuzne serije, a masovni brendovi će se orijentisati na basic. To već i čine tako što su brzinski u vrh svoje onlajn ponude stavili kategoriju loungewear ili po srpski – za po kući. Čini mi se da ćemo do kraja godine, kada sve ovo bude, nadajmo se, daleko iza nas, imati konačnu sliku mode koja je na pola puta od distopije do utopije – sa mnogo manje konzumerizma, a mnogo više optimizma“, kaže Radojčić.
Koronavirus i kriza koju je doneo možda neće imati dramatičan efekat na odeću ali suptilne promene su sigurno na pomolu. To što sada radimo od kuće bi moglo da se reflektuje i na stil oblačenja na radnim mestima kada sve prođe. Već godinama smo svedoci opuštanja stega društvenih standarda, a u modi je udobnost postala priroritet kupaca. Joga helanke i dukserice su već pronašle put u kancelarije.
S druge strane, kada kriza prođe i ljudi napokon izađu napolje, kežual odeća će verovatno biti mnogo važniji deo modne slagalice. Ali možemo da očekujemo i krajnost na drugom kraju ovog spektra. S obzirom na to da je gomila ljudi tokom karantina većinu dana provodila u trenerkama, rodiće se velika želja za doterivanjem, čemu smo mogli da budemo svedoci i posle Drugog svetskog rata. Posle godina nemaštine i nošenja onog što se imalo, žene su bile željne ulepšavanja i elegancije. Kristijan Dior je tada predstavio novi izgled koji ga je učinio poznatim 1947. Vratio je sve one predivne, preskupe materijale o kojima su žene tokom rata samo mogle da maštaju. Iako su prihvatile pantalone zbog udobnosti, one su i dalje želele da budu ženstvene u svojim prelepim haljinama.
Drugi svetski rat je trajao godinama, a kada je Covid-19 u pitanju, nadamo se povratku u normalne tokove života za nekoliko meseci. Međunarodni monetarni fond predviđa krizu ove godine i to istih razmera kao onu 2008. I ta kriza je napravila zaokret u svetu mode, i posle nje ljudi su bežali od upadljivih statusnih simbola i okrenuli su se minimalizmu. Pošto smo poslednjih par godina svedoci povratka komadima koji imaju istaknute potpise dizajnera i modnih kuća, očekuje se da će takve želje utihnuti i da ćemo se vratiti jednostavnosti. I ako je istorija dobar pokazatelj – posle njega i ekonomske krize koja će nastupiti ljudi će ulagati više para u odeću boljeg kvaliteta, ali će je kupovati manje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: