Sve radite kako treba, kupujete skupe kreme, idete kod dermatologa, ali vaša koža i dalje ''odbija saradnju''? Možda i ne znate da pravite neku od najčešćih grešaka kad je nega kože u pitanju.
Tamara Obrvan, vlasnica Instagram profila skincare_akademija, izdvojila je za Dnevnik.hr 10 najvećih grešaka koje vam mogu doneti probleme s kožom.
Preagresivno pranje može dovesti do oštećenja zaštitne barijere kože, što se manifestuje crvenilom, perutanjem, iritacijama, upalnim aknama i preteranim lučenjem sebuma.
Osećaj škriputavo čiste kože i/ili jakog zatezanja nakon čišćenja je znak da je koža očišćena preagresivno, a najčešći krivci za to su prejaki proizvodi za čišćenje, čišćenje kože sapunom (njihov pH je previsok s obzirom na pH naše kože), krpice, sunđeri i četkice…
Umesto „šmirglanja“ lica, nežna, a delotvorna metoda čišćenja kože je dvostruko čišćenje – prvo skinuti make up uljanim čistačem, a zatim gelom ili penom ukloniti ostatak nečistoća s lica.
Hidratacija je bitna za svaki tip kože, pošto će dehidrirana koža izgledati beživotno, a mogu se javiti iritacije i perutanje kože.
Često se pogrešno misli da masnoj koži nije potrebna hidrataciju, ali upravo je dehidracija kože čest razlog zbog kojeg koža proizvodi višak sebuma – pokušava da spreči dalji gubitak vlage. Ako se vaše lice tokom dana brzo masti, umesto da uvedete sastojke namenjene regulaciji sebuma, pokušajte da pojačate hidrataciju. Rezultati će vas možda iznenaditi.
Osnovna podela kože na normalnu, suvu, mešovitu i masnu pruža odličnu orijentaciju prilikom izbora proizvoda, pošto nema svaka koža iste potrebe. Na primer, suvoj koži će više odgovarati bogate negujuće kreme, dok na masnoj koži one mogu da izazovu začepljene pore i bubuljice.
Tek kad odredite koji tip kože imate, moguće je da odredite koji sastojci i proizvodi će vam najbolje odgovarati.
Oko 80 odsto oštećenja i znakova starenja kože je posljedica štetnog delovanja sunčevih zraka (UV zračenje). Takođe, UV zračenje je dokazani uzročnik raka kože. Ako uzmemo u obzir da neki sastojci u preparatima za negu kože dodatno pojačavaju osetljivost na UV zračenje, jasno je da je korišćenje kreme sa zaštitnim faktorom (SPF) ključni deo rutine.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO) je da se SPF 30 ili veći, širokog spektra zaštite, nosi i redovno obnavlja kad god je UV indeks 3 ili veći.
Iako biste verovatno voleli da probate sve istog dana, između uvođenja svakog novog proizvoda u rutinu bi trebalo da prođe barem dve nedelje.
Uvođenje više novih proizvoda odjednom može da bude previše za vašu kožu i da izazove iritacije, a takođe nećete moći da procenite koji proizvod radi dobar posao, a koji samo pogoršava stanje.
Takođe, bitno je testirati proizvod na malom području kože (na primer iza uha) 48 sati pre korišćenja, kako bi se eliminisala mogućnost alergijske reakcije.
Eksfolijacijom se uklanja višak mrtvih ćelija kože kako bi ona izgledala svežije, jedrije i imala zdravi sjaj. Eksfolijacija može biti hemijska (kiseline) ili mehanička (četkice za lice, pilinzi).
U tome treba imati na umu da je „manje više“. Baš kao i preagresivno čišćenje lica, preterana eksfolijacija može da uzrokuje narušenu zaštitnu barijeru kože. Zlatna sredina je eksfolirati kožu tri puta nedeljno – to će dati najbolje rezultate uz minimalan rizik.
Iako su rutine s 10, pa čak i 20 koraka postale jako popularne, iskustvo govori da će većini previše proizvoda u rutini izazvati iritacije, a ne bolje rezultate.
Rutina u kojoj u jednom danu radimo eksfolijaciju kože i koristimo nekoliko aktivnih sastojaka u visokim koncentracijama će dugoročno izazvati iritacije. Radije se fokusirajte na manje proizvoda, ali koji su ciljano namenjeni za nepravilnosti na koje želite da delujete.
Iako rezultate želimo da vidimo što pre, potrebno je minimalno mesec dana testiranja proizvoda da bismo mogli da procenimo njegovo delovanje.
Začarani krug u koji mnogi upadaju je to da ne vide rezultate nakon nekoliko korištenja, zaključe da proizvod ne deluje i kupuju drugi proizvod s kojim se priča ponavlja. Na ovaj način ne samo da nećemo postići rezultate koje želimo, već rizikujemo iritacije zbog prečestog menjanja proizvoda.
Lako je naći spisak sastojaka, raznorazne tutorijale i upasti u iskušenje da sami sebi napravite kreme i losione, ali imajte na umu da vi niste hemičari, i da vaša kuhinja nije laboratorija.
Uslovi u kojima se prave „uradi sam“ (DIY) proizvodi nisu dovoljno higijenski, ne možete da kontrolišete pH proizvoda, ni tačne mere sastojaka, a niste ni upoznati s mogućim međusobnim hemijskim reakcijama sastojaka. Također, neki sastojci (limun, cimet, jabukovo sirće) mogu ozbiljno da oštete kožu.
Svi smo nekad bili u situaciji da krenemo da iscedimo malu, jedva vidljivu bubuljicu – i napravimo veliki, upaljeni haos na licu. Ovo je posledica nestručnog čišćenja pora. Bolje uložite u dobro čišćenje kod kozmetičarke i odmaknite se od ogledala.
Takođe, čestim dodirivanjem lica na kožu lica prenosimo bakterije i prljavštinu s prstiju i dlanova, što može stvoriti dodatne upalne procese.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: