2
Jesen u Srbiji miriše na pasulj sa suvim mesom, na prebranac, sarme, podvarak, turšiju, ajvar, supe i čorbe… Za naša tradicionalna jela znamo da su vrlo ukusna, ali su obično i jaka, masna, pa je pitanje da li su i zdrava. To za portal Nova.rs otkriva nutricionista Branka Mirković.
„Naša nacionalna jela su zdrava i treba ih jesti, samo je važno da kad ih spremamo, masnoće sipamo ograničeno, ali i da ih jedemo umereno. Takođe, kompletan obrok možete da podelite na više odvojenih, recimo jedan da bude čorba, a drugi ono što je inače glavno jelo i salata“, savetuje za portal Nova.rs nutricionista Branka Mirković.
Ona objašnjava i koliko je koji naš domaći specijalitet pojedinačno zdrav i kako da ih spremamo da bi bili i ukusni i čuvali nam imunitet.
Omiljeno je jelo mnogima, posebno zimi kao prebranac, ali i onaj čorbast sa suvim mesom, sa butkicama…
Pročitajte još:
„Pasulj je odličan izvor biljnih proteina, nutritivno je bogata namirnica, ima opnu koja obezbeđuje celulozu za varenje i čišćenje digestivnog trakta i treba ga jesti barem jednom nedeljno. Dokazano je da preventivno deluje antireumatski.“
Branka Mirković kaže i da li je prebranac zdrav.
„Prebranac je odličan način pripremanja pasulja, ali da biste izbegli veliku količinu masnoće, izdvojte deo pasulja, ispasirajte štapnim mikserom i na taj način ga zgusnite i sa malo ulja prepecite u rerni.“
Ona ima savet i kako da zbog prebranca izbegnete probleme s varenjem.
„Potopite ga uveče s malo sode bikarbone da omekša opna, isperite, bacite prvu vodu, pa kuvajte. Suhomesnate namirnice prethodno obarite da izbace višak soli i masnoće i tada završite kuvanje. Nema potrebe da prebranac zapržavate, već dodajte sušenu papriku u toku kuvanja.“
„Kupus je jedina namirnica koja kiseljenjem povećava nutritivne karakteristike i prirodni je probiotik. Kupus i turšija jesu najkvalitetniji način čuvanja povrća preko zime ako se pripremaju na tradicionalan način“, kaže naša sagovrnica.
Ona napominje i da se kiseljenjem namirnica čuvaju sve nutritivne vrednosti, posebno vitamini i minerali. Tako opstaje visok nivo vitamina C koji je najteže očuvati, a sama turšija je prirodni probiotik koji odlično deluje na digestivni trakt i pomaže razlaganju masne hrane.
View this post on Instagram
„Ako je mnogo slana, treba je isprati jer je jedino tako mogu jesti i oni sa visokim pritiskom, kardiovaskularni i bubrežni bolesnici da ne bi povećali unos vode.“
Ova čuvena dva jela, koja čine kiseli kupus i suvo meso, jesu vrlo ukusna, ali potrebno je modifikovati ustaljeni recept da bi bila zdravija.
„Meso kojim se filuje sarma treba da bude nemasno ili sa manje masnoće. Prodinstajte ga i dodajte začine i pirinač. Mnoge domaćice prave sarmu sa filom od živog mesa, a tada se sarma duže kuva, kupus izgubi mnogo nutritijenata i počne da truli u kuvanju. S druge strane, prethodno proprženo meso je manje rizično i skraćuje vreme kuvanja“, savetuje nutricionista Branka Mirković.
Ona kaže i da suva rebra i suvo meso prvo treba prokuvati da smanjite količinu soli i masnoće.
„Podvarak je ukusno i zdravo jelo. Važno je da se ne dinsta na mnogo masnoće. Najbolje je da podvarak izdnstate na malo masnoće i nalivate bujonom od piletine ili junetine, a posle ga zapecite.“
„Ajvar svi volimo jer ima vrhunski ukus. Slobodno ga jedite i uživajte, ali u manjim količinama. Takođe, ajvar zbog načina pripreme nije nutritivno bogata namirnica. Paprika se peče, cedi, ljušti, čime se gubi celuloza neophodna za dobro varenje, a zatim se upržava i dodaju se konzervansi“, napominje Branka Mirković.
„Teleća ili pileća supa ili čorba štiti od prehlada i kompletan je obrok po broju kalorija. Lako se vari ako je ne zapržavate. Dodajte kiselu pavlaku umesto zaprške“, savetuje nutricionista Branka Mirković.
Pored toga, poznato je i da se supe od kostiju preporučuju kod oporavka od bolesti gornjih disajnih puteva. Kuvanjem kostiju iz njih se oslobađaju minerali i želatin koji sadrži razne amino-kiseline. Sve to pozitivno utiče na imunosistem, na bolji san, zdraviju kožu, bolju probavu.
Pročitajte još:
Za ovo jelo koje nije naše tradicionalno, ali ga vole i deca i odrasli, nutricionista Branka Mirković kaže da je odlično za kardiovaskularne bolesnike jer kuvani paradajz ima likopena i kalijuma, a proteini iz mesa u ćuftama daju energiju. Ona savetuje i kako da promenimo recept i napravimo zdraviju varijantu.
„Ćufte ne pržite u ulju, već ih ispecite u rerni, a umesto zaprške paradajzom koristite pelat paradajz iz konzerve. Malo ga prokuvajte da se zgusne i kuvajte sa ćuftama.“
I sa mesom i bez mesa, grašak je vrlo ukusan ručak, a i popravlja raspoloženje.
„Kupite onaj zamrznut, nikako u konzervi jer su dodati šećeri i razni prehrambeni dodaci. Grašak u telu povećava nivo serotonina, hormona sreće, ima visoku nutritivnu vrednost, ali i dosta kalorija. Zato izbacite zapršku i zgusnite ga sa malo gustina“, kaže Branka Mirković.
Posebno u ove dane, uživamo u njemu i kad je sa ražnja, i ispod sača sa krompirom, i iz pekača, ali nije svejedno kako je pripremano, ako već mislimo na zdravlje.
„Ono sa ražnja ima manje kalorija nego pečenje ispod sača, pa još ako se doda krompir u tu masnoću, unećete mnogo bespotrebnih kalorija. Zdravija varijanta je da, ako meso pečete u pekaču, stavite podlogu od povrća, malo vode i pečete poklopljeno, a krompir obarite i prelijete s vrlo malo soka od pečenja“, savetuje nutricionista Branka Mirković.
Kako kaže naša sagovornica, ono je samo za uživanje jer duboka masnoća se samo jednom koristi, inače je toksična.
„Meso ovako pripremljeno ima mnogo kalorija, dok ih malo manje ima meso pečeno na ulju, a najmanje grilovano ili dinstano meso.“
Ova jaka proteinska jela daju snagu, ali ako im se dodaju testenina, knedle ili krompir, teško je izračunati kalorije.
„Smanjite kalorije tako što ćete kuvati meso u malo vode i na kraju dodati začine“, kaže Branka Mirković.
„Za razliku od raznih sosova koji su obično puni masnoća, bolje jedite ren, recimo, uz kuvano meso. Odličan je protiv prehlada i čuva i čisti disajne organe.“
Kao salata kiseli kupus je prirodni probiotik, a onaj živ je izuzetno vitaminom C.
„Kupus nema mnogo kalorija, ali dodavanjem ulja napravićete salatu s mnogo kalorija. Nemojte da sipate ulje iz flaše po osećaju. Sipajte u kašiku, pa onda u salatu“, kaže Branka Mirković i podseća da jedna kašika ulja ima 135 kalorija.
Pihtije
Voleli ih ili ne, pihtije važe za pravi domaći specijalitet. Naoko ne deluju posebno zdravo, a nutricionista Branka Mirković priča da li je tako.
„Prave se od određenih delova životinje, glave, kolenica, a može se dodati suvo i sveže meso. Najvažnije je da ih kuvate na umerenoj temperaturi, kada se masnoća odvaja od kostiju i hrskavice, i da skinete tu masnoću. Onda sve začinite i razlijete pihtije u odgovarajuće posude. Pune su želatina, odnosno najprirodnijeg kolagena koji je odličan za zdravlje zglobova i hrskavica, kose, noktiju i kože“, kaže Branka Mirković i napominje da ako ne skinete dobro masnoću tokom pripreme, možete je skinuti kad se pihtije stegnu jer će se odvojiti po površini.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
