Ostalo vam je dosta i sarme i pečenog mesa i krompira, pa niste sigurni kako da ih podgrejete za naredni ručak. Nutricionista Branka Mirković za portal Nova.rs priča kako se koja hrana pravilno podgreva da bi ostala i hranljiva i ukusna.
„Podgrevanje hrane je veoma važan deo pripreme i konzumiranja. Dokuvavanjem i pogrešnim podgrevanjem hrana može da izgubi nutritivna svojstva, ukus i izgled, a može da postane i bakteriološki neispravna“, priča za portal Nova.rs Branka Mirković kako je važno znati osnovna pravila, posebno u dane kada se priprema veća količina hrane, pa je preostane.
Kako kaže naša sagovornica, supu treba skuvati, pa odvojiti bistrinu, staviti najbolje u tegle od litar, odnosno koliko vam je dovoljno za ručak.
„Rezance barite odvojeno, isperite, pa dodajte u tanjir i nalijte vrelom supom – tako supa neće biti mutna i lepljiva. Rezance možete i da držite u frižideru do upotrebe. Čorbe začinite posle podgrevanja na srednjoj temperaturi. Uvek je princip duže podgrevanje na umerenoj temperaturi.“
„Glavna jela, poput sarme i pasulja, lepša su često kad se podgreju, ali ako imate veću količinu, drugo podgrevanje je na niskoj temperaturi. Ostatak jela podgrevajte pre upotrebe.“
Branka Mirković napominje da je u neka jela ponekad potrebno dodati još malo tople vode jer mahunarke i pirinač nabubre i tako smanje tečnost.
„Grašak, mahunarke, kuvane paprike i jela sa mesom se podgrevaju drugi put samo u količini koja je potrebna za obrok na umerenoj temperaturi i poklopljeno. Ugrejte vodu i, ako je potrebno, razredite jelo jer se dešava da upije višak tečnosti.“
Piletina je bogata proteinima, pa baš zbog toga nije preporučljivo podgrevati je, posebno u mikrotalasnoj pećnici.
„Pečena mesa možete podgrejati u rerni poklopljena na niskoj temperaturi.“
Ako ste, recimo, napravili bolonjeze, pa vam preostane viška, možete ga naknadno podgrejati.
„Tokom podgrevanja dodajte toplu vodu jer testenina popije dosta tečnosti kad stoji. Što se tiče sosova, i crvenih i belih, i onih koji se kuvaju, možete da ih podgrejete isto tako što ćete dodati malo tople vode i možete ih podgrejati na ringli na niskoj temperaturi.“
Krompir podgrevanjem gubi nutritivna svojstva, a ako odstoji, mogu da se razmnože bakterije koje mogu da izazovu opasno trovanje.
„Krompir se uglavnom ne podgreva, ali ako vam se desi da ostane, podgrejte ga u duploj posudi na pari, i to poklopljenog, da vrati vlagu i ostane sočan.“
„Salate, posebno ruska, pileća, goveđa, ne podgrevaju se, ali posle boravka u frižideru postanu suve i zato je potrebno dodati jos dresinga, preliva. Ruska salata je najbolja ako posebno za svaki dan sipate majonez pre služenja.“
S druge strane, kako kaže nutricionista Branka Mirković, pite i proje po želji stavite u sud u mlaku rernu, stavite foliju i samo malo podgrejte.
Spanać i ostalo lisnato povrće može da sadrži visoke koncentracije nitrata. On sam po sebi nije opasan, ali može da se preoblikuje u supstance koje su kancerogene. Stručnjaci se i dalje spore oko toga da li je podgrevanje spanaća zaista opasno, ali jasno je da je daleko ukusniji tek spremljen.
„Spanać ne treba nikad podgrevati. Jedite ga tog dana kad ga skuvate, a ako ostane višak, taj ostatak stavite u neku hladnu salatu“, kaže nutricionista Branka Mirković.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: