"Dijetalnu kolu pijem od trenutka kada se probudim do odlaska na spavanje. Pet konzervi tokom dobrih dana, sedam ako je dan loš. Koristeći matematičke formule, pretpostavljam da sam popila 11.315 litara dijetalne kole za 31 godinu. Zapravo sam računala konzervativno, sigurno je mnogo više", piše novinarka koja je opisala proces "skidanja" s popularnog napitka.
Novinarka Sirin Kale je u tekstu za The Guardian opisala čitav proces svoje borbe sa 27 godina dugom zavisnošću od dijetalne kole.
„Ne mogu ni da se setim vremena kada nisam bila zavisna od dijetalne kole. Evo samo jedne uspomene: Sedim za stolom kod bake i vrištim jer mama neće da mi napuni čašu tim opojnim napitkom. Imam četiri ili pet godina. Moja baka gleda uznemireno, dok ja neutešno zavijam. Majka ne popušta“, prisetila se Sirin. Ta situacija bila je samo jedna u nizu: „Anoreksična sam tinejdžerka. Nakon dugog izgladnjivanja idem u radnju i častim se flašom dijetalne kole. (Moja mama više je ne želi u kući zbog moje zavisnosti). Zbog niskog nivoa šećera u krvi ukus veštačke slatkoće izaziva pravu euforiju… Moj 30. rođendan. Na poslu sam, kod bivšeg poslodavca. Uz veliku pompu, moj šef donosi osam pakovanja dijetalne kole sa zapaljenom svećom. Oduševljena sam…“, piše Sirin.
U nekom momentu rešila je da se oslobodi te zavisnosti, a iz današnje perspektive prepoznaje i jedan od uzroka.
„Kao i mnoge žene, u tinejdžerskim godinama bila sam okrutna prema sebi. Odrasla sam tokom dvehiljaditih, kada pokreta za pozitivan odnos prema telu nije bilo. Modeli su vrebali sa svih stranica časopisa. ‘Ništa nema tako dobar ukus kao osećaj vitkosti’, rekla je Kejt Mos 2009. godine. Usvojila sam tu poruku. Svaka devojka u mojoj školi je težila da bude što mršavija. Toaleti su mirisali na povraćanje. Na ručku bi grupe devojaka koje su bile na dijeti – uključujući i mene – odlazile ruku pod ruku do trgovine na uglu, zaobilazeći hranu, da bi kupile dijetalnu kolu koja bi ih zasitila, a imala je – nula kalorija. Dijetalna kola označavala je mršavost i socijalnu vrednost. Svi smo želeli taj ukus… Za mene je dijetalna kola zapravo stvar kulture ishrane iz limenke“, opisuje Sirin.
Ipak, svesna je da nije.
„Zaista želim da prestanem, ne samo zato što godišnje potrošim najmanje 500 funti na to. Neprijatno mi je i loše. Kad odem na godišnji odmor, napunim kolica u supermarketu kolom, što zabavlja moje prijatelje. Uznemirim se ako je nemam u frižideru kad se bliži vreme spavanja. Trčim u prodavnicu usred noći da bih bila sigurna da će me ujutro čekati moje omiljeno piće. Nedavno sam provela godinu dana na lekovima na recept zbog problema sa želucem, što je sigurno podstakla prekomerna konzumacija dijetalne kole. To kaže moj porodični lekar. Dakle, ako vas ni endoskopija ne spreči u tome da pijete gazirana pića, onda znate da ste zavisnik“, nastavlja Sirin.
Postavila je cilj: „Do kraja januara 2021. moram da budem ‘čista’. Da budem iskrena, nisam mislila da mogu da uspem“.
„Nije počelo dobro… Za Novu godinu se budim mamurna i gledam TV u krevetu s dečkom. Naručujemo picu. ‘Dodaj limenku kole’, kažem mu, ali on me podseća na odluku. U glavi mi lupa, jedino što može da pomogne je ukus karamele koji ima dijetalna kola. ‘Naruči’, kažem, ne ostavljajući prostor za raspravu. Kad je stigla, popila sam je uz glasne zvukove užitka.
Sledeći dan je gori. Žudim za dijetalnom kolom i zamišljam sićušni deo svog mozga – otprilike paralelan s jezikom i gornjim nepcem – koji se neće aktivirati ako ne popijem dijetalnu kolu… Znam da moja glavobolja inače neće nestati. Osećam se užasno.“
Po rečima dr Sali Marlou, specijalistkinje za zavisnost i mentalno zdravlje s Kings koledža u Londonu, razlog tome je što se kofein fizički povlači iz tela.
„Prosečna konzerva dijetalne kole sadrži 42 mg kofeina, što je približno dve trećine šoljice espresa. Kofein je medicinski priznata supstanca zavisnosti koja, kad se uzima u velikim količinama, aktivira krug koji u mozgu izaziva osećaj kao kad primimo nagradu. Kofein će stimulisati puteve neurotransmitera, uključujući dopamin. Vaš mozak se navikao da dobija određenu količinu kofeina i kad ga oduzmete, prolazi kroz krizu odvikavanja. To je fizički problem, mogu se javiti jake glavobolje“, kaže Marlou, koja je i sama bila zavisnica od dijetalne kole.
Kaže da ta zavisnost ima biološku i psihološku komponentu. Biološka komponenta je fiziološka žudnja vašeg tela za supstancom koja izaziva zavisnost, poput kofeina, nikotina ili alkohola. Čim unesete tu supstancu u telo, vaš mozak to sazna i oseti i vremenom razvijete toleranciju. Međutim, tu je i psihološki učinak otvaranja limenke koka kole, kaže Marlou.
„Uspela sam da prestanem da je pijem pre četiri godine, ali morala sam da budem vrlo odlučna. Mislim da za mene nije odvikavanje kod kojeg je dopušteno popiti jedno piće, jer bih brzo završila na pet, šest limenki dnevno“, priznala je Marlou i dodala da je tek iz četvrtog pokušaja uspela da se „skine“.
Sirin je, ipak, odlučila da ide postepeno, tako što će prve nedelje piti samo dve konzerve na dan, druge po jednu, pa tek onda pokušati da izdrži celu nedelju bez koka kole.
Prva nedelja prošla je bez incidenata.
„Pridružujem se Fejsbuk grupi za podršku zavisnicima od dijetalne kole koji su na odvikavanju i podrška koju sam dobila dirnula me je do suza. ‘Ako ja to mogu, može bilo ko’, kaže jedan oporavljeni zavisnik, iako među onima koji pokušavaju ima mnogo onih koji pišu kako misle da nikad neće uspeti. Osećaju da ih mami da je popiju… I mene, pomislim, istresajući poslednju kap iz poslednje limenke. I ja mislim da neću uspeti“, piše Sirin u svojoj ispovesti.
Druge nedelje programa odvikavanja čeka je poniženje.
„Prvi dan je u redu, ali drugi dan puknem i popijem četiri limenke. Skrivam ih u dnu kante za reciklažu, nadajući se da moj dečko to neće primetiti, ali on je to jutro izbrojao limenke u frižideru. Svađa. Ponižavajuće je, ali odgovornost mi pomaže u kontroli. Držim se jedne limenke na dan nakon toga, ali ispijajući više čaja nego što sam ga ikad popila u životu. Pitam se hoću li doći do tačke kad mi se sviđa ukus vode…“, navodi Sirin.
Ana Jezuita, specijalna savetnica za promene, pomaže joj da prilagodi svoja očekivanja i da ne bude prestroga prema sebi, podstiče je da uživam u koli dok je pije.
„Stvarno uživajte. Svaki put kad popijete piće, sedite i pustite da se svet zaustavi na minut, savjetuje. Moja jutarnja dijetalna kola brzo postaje najbolji deo mog dana. Žudim za njom na životinjski način i pijem je u malim gutljajima kako bi trajala što duže“, otkriva Sirin koja je tako stigla i do treće nedelje. Nedelje bez kole. „Prvog dana želim da plačem“.
Tu se konsultuje s hipnoterapeutom i stručnjakom za zavisnosti Džejsonom Demantom, koji ju je ispitivao o detinjstvu, adolescenciji, o tome kakve asocijacije ima kad pomisli na kolu. Na kraju zaključuje da je kola njen „odmor od životnih obaveza. Treba da pronađete nešto drugo što vam daje taj osećaj. Dakle, treba naći nešto što bi vam, umesto da se nagradite dijetalnom kolom, dalo taj osećaj da činite stvari za sebe i osećate se voljeno“.
I tako Sirin počinje da uključuje neke nove, male, lepe stvari u svoju svakodnevicu.
„Provodim više vremena igrajući se sa svojom mačkom. Gledam ‘lagane’ opuštajuće serije na TV-u. Čitam u kadi. U sumrak slušam snimak hipnoterapije koju mi je Demant poslao nakon naše seanse… I počinje da se događa nešto čudesno. Prestajem da mislim na dijetalnu kolu. U mom frižideru je više nema i to mi je u redu. Ne nedostaje mi. Na moje zaprepaštenje, smršala sam kilogram. Ravnodušna sam prema mršavljenju, ali to je fascinantno. Sugeriše da mi je veštački zaslađivač u dijetalnoj koli pokretao apetit za slatkim stvarima.
Više od svega, osećam se mirno.
View this post on Instagram
‘Kad ste zavisni od nečeg, vaš mozak uvek razmišlja o tome gde ćete dobiti sledeći ‘šut’. Ispijanje pet konzervi kole zauzima ogromnu količinu pažnje mozga. U redu je ako još razmišljate o njoj, ali ona sad vaše misli ne troši kao nekada’, kaže Marlou. Istina.
Demant objašnjava da ubuduće moram da budem oprezna, kako se ne bih vratila starim navikama. ‘Možda mislite da ste pobedili. Ali, pet minuta kasnije, usled ponavljanja nekog obrasca zbog kojeg ste ranije bili zavisni, već možete biti u radnji i kupovati kolu. Zato, budite oprezni’, kaže Demant. S tim se slaže i Marlou. Ljudi se često vrate u zavisnost kad pomisle da mogu da popiju jednu čašu, da to mogu da kontrolišu. Mnogi ne mogu. Zato savetuje da ni ne pomišljam da mogu da popijem jednu limenku i nastavim dalje.
Prošlo je već mesec dana i više ne pijem dijetalnu kolu. Ujutro pijem vodu i sviđa mi se njen ukus. Isplivala sam iz plime pene s mehurićima karamele u okean bistrog, čistog mora: Voda svuda oko mene i ni kap kole“, zaključuje svoju ispovest Sirin Kale, prenosi 24sata.hr.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare