0
Imaš problema s kilažom, pa se pitaš šta je pravi krivac, šta to treba eliminisati iz rutine ili promeniti pa da prodišeš. Možda ti nikad nije palo na pamet da svi tvoji problemi s ishranom mogu da stanu u jednu reč - grelin. U pitanju je ozloglašeni hormon gladi o kojem smo razgovarali s doktorom Sašom Radenkovićem sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Niš.
„Hormoni koji utiču na naš osećaj gladi samo su pojedinačne kockice u jednom velikom mozaiku koji se zove regulacija telesne težine i apetita. Narod voli da čuje da postoji jednostavno opravdanje i rešenje za problem, ali nisu grelin, tzv hormon gladi, i leptin, tzv hormon sitosti, jedini faktori koji utiču na kilažu. Ne možemo da kažemo – ja sam gladan jer mi je grelin veliki, nisam ja kriv, samo je to u pitanju“, priča doktor.
A kako funkcioniše čitav taj mehanizam i zašto su hormoni tako važni u regulaciji težine?
„Kad nam je želudac prazan, grelin mozgu javlja da treba da se jede i onda osećamo glad. Kada jedemo, njegov nivo se smanjuje. S druge strane, u masnom tkivu, gde su depoi naše energije, deluje leptin, hormon sitosti. On kaže kada je dovoljno masti na periferiji i daje signal mozgu da smo siti“, objašnjava naš sagovornik dr Radenković.
I na oko deluje da je sve jednostavo – kad ima grelina, gladni smo, kad ga nema, siti smo, pa onda samo njega treba nekako umiriti.
Pročitajte još:
„Suština je da se organizam uvek bori da održi neku ravnotežu. S jedne strane, postoji fiziološko hranjenje koje je rukovođeno samo mehanizmima gladi i sitosti. A postoji i hedonističko hranjenje, dakle, hrana je zadovoljstvo. I to onda delimično ima veze s grelinom. Za razliku od naših predaka, mi danas osim da ne budemo gladni i da bismo preživeli, jedemo i da bismo uživali“, priča doktor.
Problem onda nastaje jer bismo da često uživamo u sočnim zalogajima, da iznova ponavljamo taj osećaj prijatnosti koji hrana pruža, pa u restoranu posle bifteka uzmemo i kolač iako nismo gladni. I onda eto viška kilograma.
„Za to slatko uvek ima mesta, a baš taj dodatak ne valja, posebno ako se ponovi iako smo siti. Tu su i sva ona grickanja među obrocima. Verovatno su slični mehanizmi lučenja grelina bili i 1950. i 2000, ali procenat gojaznih osoba u ta dva perioda nije isti“, priča doktor Radenković.
Kaže da to prekomerno jedenje neretko bude povezano sa psihom. Onda se masne naslage talože, a leptin, hormon sitosti, proizvodi se malo jače.
„On i dalje javlja mozgu da je organizam sit, ali ako i dalje jedemo više nego što bi trebalo, onda se telo navikava na više nivoe leptina, pa postavi ravnotežu tamo gde ne treba, prag se pomera. Potom, kad gojazna osoba krene na dijetu, bude gladna iako je nivo leptina visok. Tada se budi grelin, iako mu vreme nije, iako organizam nije ugrožen, pa smo gladni.“
Dakle, kad su nam gladne oči, a nismo istinski gladni, pa pojedemo i ono preko što ne treba, poremetimo balans u telu, što je jedan od krivaca za višak kilograma. Onda našu želju da smršamo organizam prepozna kao problem. I kako onda nadmudriti hormon gladi grelin i otarasiti se viška?
Pročitajte još:
„Svako gubljenje težine treba da bude kombinovano – da se smanji težina, ali i da se toj osobi da psihološka podrška da savlada napor odvikavanja i da smanji osećaj gladi. Dakle, uz dijetu uvek treba da ide i savetovanje. Zato su i dobre dijete koje se uklapaju u prethodne navike u hrani, a ne da budu drastične, rigorozne promene, pa da umesto pasulja i paprike na koju ste navikli naglo pređete na alge. Moguće je tako jesti mesec dana i smršati 10 kilograma, ali onda se kilaža vrati.“
Zato doktor kaže da stručnjak treba da prepozna kako najbolje skinuti kalorije, npr. smanjiti slatkiše, masti, ali i okrenuti se terapiji.
View this post on Instagram
„Postoje i lekovi koji deluju na receptorne puteve i neki od njih se i kod nas koriste u terapiji gojaznosti, naravno, samo uz nadzor lekara, i oni mogu da smanje osećaj gladi“, kaže dr Radenković.
A za one manje problematične, koji žele da skinu tek nekoliko kilograma viška, doktor ima poseban savet.
„Uvek treba gledati da se obiđe taj višak kalorija, ono preko što napravi problem. Treba da znate otprilike kolike su vam porcije, da ne nasedate na zamku švedskih stolova, da pazite na slatkiše i međuobroke. Pomoći će i malo veća potrošnja, makar pola sata aktivnosti svakog dana. Gde god možete, idite peške, nemojte ići kolima, izbegavajte lift. Brza šetnja svakog dana je uvek preporučljiva, ne mora to da bude tri puta nedeljno teretana po dva sata“, zaključuje doktor.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
