Zima nam u narednim danima sprema poslednji udarac, sa naglim zahlađenjem i snežnim padavinama, kojih će biti i u nižim predelima početkom iduće nedelje. Nagla promena vremena pospešuje širenje virusa, ali donosi i jednu dobru stvar - hladnije vreme znači da će ljudi manje izlaziti iz kuće.
Danas i sutra nas očekuje pravo prolećno vreme, sa puno sunca i maksimalnim dnevnim tempraturama koje će ići i do 24. podeoka u termometru, ali već tokom noći između subote i nedelje kreće nagli pad temperature. Tako ćemo početak iduće radne nedelje dočekati sa maksimalnom dnevnom temperaturom od svega tri stepena, kao usred zime.
U nedelju i u prvoj polovini naredne sedmice biće pretežno oblačno i osetno hladnije sa umerenim, a na severu i istoku Srbije i planinama povremeno i jakim severozapadnim vetrom. Nagli pad temperature sa sobom donosi i padavine, pa se tako kiša i sneg očekuju, ne samo na planinama, već i u nižim predelima. Ovako velika temepraturna promena, od čak 20 stepeni, ne pogoduje nikome – osim virusima, koji generalno više vole hladno, oblačno vreme.
„Generalno govoreći, kada imamo duže dane, puno sunca i UV zraženja, to virusima ne pogoduje. Ali zato ovi dani kada je oblačno, nema sunca i hladnije je mogu da budu pogodni za njih“, kaže meteorolg Nedeljko Todorović.
On dodaje da snežne padavine u ovom periodu nisu neuobičajene, naprotiv – srednji datum za poslednji sneg u godini je upravo kraj marta.
Poznato je da se respiratorne infekcije i virusi najčešće javljaju upravo kada je hladno, ali stručnjaci napominju da je koronavirus potpuno nov i neispitan, te se s toga ne može pouzdano znati kako reaguje na temperaturne promene i da li će ga toplije vreme zaista oslabiti, tačnije ovo hladnije „osnažiti“.
Iz Svetske zdravstvene organizacije napominju da dosadašnji dokazi ukazuju da se koronavirus može prenositi u svim zonama, uključujući i one gde je toplo, kao i da je mit to da hladno vreme može da ga ubije – tačnije, ne postoje dokazi za to. Drugim rečima, iako se učestalost infekcija virusima generalno smanjuje s proleća, a povećava zimi, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da će to biti slučaj i sa Kovidom-19.
Iako se pretpostavlja da će se koronavirus ponašati slično virusu koji izaziva običan grip, te da mu toplo vreme zaista neće odgovarati, predostorožnost je neophodna u svakom slučaju.
„Ne znamo kako će ovaj virus da se ponaša u odnosu na vreme. Zato moramo uvek da pretpostavimo da će biti sve gore, i gore, i gore“, objasnio je direktor Nacionalnog instituta za alegrije i infektivne bolesti SAD Entoni Fauči.
Ovo zahlađenje neće dugo trajati, pa već od srede možemo da očekujemo postepeno otopljenje. Iako zahlađenje generalno jeste dobro za širenje virusa, ohrabrujuća je pretpostavka da će više ljudi ostati kod kuće, jer nas toplo vreme i sunce mnogo više mame napolje, nego oblaci, kiša i sneg.