0
U Survivoru postaje sve uzbudljivije, a tokom poslednjih nekoliko epizoda takmičari su otvorili dušu i sa gledaocima podelili brojne teške priče iz svojih života.
Prvi takmičar koji je poželeo da ispriča sa čime se u životu suočavao bio je Lazar Dimitrijević. Iako on trenutno ne važi za omiljenog takmičara, Lazar je potresnom ispovešću uspeo da smekša srca nekih gledalaca.
PROČITAJTE JOŠ
Kako je ispričao tokom razgovora sa svojom saplemenicom Marijom, dvojica njegove starije braće bila su zavisnici od narkotika. Taj period ga je, kako je priznao, naučilo teškim životnim lekcijama, ali i usmerilo da „napravi svoj put“.
„Niko ne razmišlja kako je došlo do toga da sam sada stabilan i srećan, imam dva starija brata, jedan je 91. godište, jedan je 95. godište, ja sam za njih bio prevezan. Zovu se Bora i Kosta. Ali, oni su prolazili kroz loše periode života, zavisnosti, droge, svega toga. Porodično smo išli na lečenja. Danas kada bih nekome rekao, ne bi niko ni pomislio to“, rekao je Lazar u Survivoru.
Kako je objasnio, porodična „lečenja“ trajala su oko osam nedelja.
„Išli smo u Paunovu na Banjici, gde se okupljamo sa ostalim porodicama koji imaju ostale probleme bilo koje zavisnosti. Bili smo sedam – osam nedelja dok se to ne završi i dok nam ne daju odobrenje da možemo da napustimo te sesije“, rekao je Lazar.
„Najsmešnija scena je bila kada smo otišli na to lečenje zbog srednjeg brata koji je bio veliki problem, a stariji brat je rekao da on isto to radi, a da to niko ne zna. Ja sam hteo da proživim tu priču, doživeo sam dno – dna, da bih i ja iz toga prosperirao. Iskustvo moje braće je bilo takvo da sam izvukao šta je dobro, gde su oni pogrešili, znam šta je dobro“, ispričao je on dodatno.
Marija Dimitrović, koja je razgovarala sa njim, podelila je sličnu priču, rekavši da takođe ima dva starija brata, a da se jedan od njih drogirao.
„Slično sam i ja imala. Dva starija brata, ovaj najstariji je pošao pogrešnim putem, ovaj srednji brat mrzi taj život, a ja sam isto htela da prođem kroz to, bili smo bliski, ja sam pošla kroz to. Na sve načine sam pokušavala sve i svašta, ali sam se onda okrenula …“, ispričala je Marija.
Nakon Lazara i Marije, dušu je otvorila i Anja Andrejić. Ona je ispričala da je njena mama obolela od leukemije kada je Anja imala samo 11 godina, a ceo period je na nju mnogo uticao.
„Meni je mama bila bolesna od leukemije. Brat i ja smo bili mali, a oboje smo prvi put primetili da nešto nije u redu je kada je počela postepeno da gubi kosu. Nismo baš bili svesni svega, oni su pokušali da nas čuvaju od svega. Neke slike su mi ostale urezane u pamćenje, ona je naglo krenula da se menja, a kako su mi moji prepričavali znam da su joj davali baš male šanse da preživi. Međutim nisu odustajali, onda su otišli u Nemačku i tamo se lečila oko godinu dana. Dok je bila tamo, naravno da nam je falila, živeli smo sa ujakom i bakom. Iako smo bili mali, bili smo svesni da nešto nije kako treba. Sve to vuče neke druge stvari, jako težak period za sve nas“, iskrena je bila Anja.
Luka Jovanović Kalu takođe je podelio svoju tešku priču.
„Ispričaću vam priču za koju ne zna puno ljudi, pa čak ni oni koji su mi bliski, ali smatram da je sad trenutak da priču podelim sa vama. Rešio sam da se profesionalno bavim snoubordom, i da idem ka tome da postanem snoubord instruktor. Imao sam devojku, i ostalo mi je dva ispita, od kojih je jedan Markov. Sve je delovalo da život ide mirnim tokom i da ću moći da nastavim mirno. Prijavio sam se za prvi Survivor za koji na kraju nisam pozvan“, započeo je Luka a onda je kroz suze govorio o bolesti.
„Neposredno pred emitovanje sezone, saznao sam da bolujem od raka testisa. Nisam mogao da završim dva ispita koja su mi ostala, nisam mogao da nastavim sa treninzima, ceo život mi je stao. Preselio sam se opet nazad iz Beograda u Kostolac, gde sam i odrastao, i tu je krenula neka moja borba. Kao što je ljudima iz prošle sezone trajao njihov Survivor, trajao je i moj Survivor. Sve vreme sam imao u glavi da izađem iz toga kao pobednik, i da budem ljudima inspiracija“, rekao je Luka.
Nora Dominko iz plavog plemena priznala je da je odrasla u sekti, da joj je majka umrla od predoziranja i da je želela sebi da oduzme život.
„Odrasla sam u sekti, tačnije verskoj zajednici koja se bazira hinduizmu. Živela sam u malom selu i išla u školu u malom gradu, svi su znali odakle dolazim i to je dovelo do maltretiranja. Često su me nazivali ‘sektašicom’ i gledali me čudno. Videlo se da ni deci ni roditeljima ne prija što sam u njihovom okruženju. To je komplikovana priča koja kreće od mog rođenja. Moja mama je bila zavisnica još od svoje 13, 14. godine i kada je upoznala mog tatu prestala je sa drogom i zatrudnela je. Kada sam imala 3 godine moji su razveli jer je ona opet ušla u te vode. Otišla u je Švajcarsku i tamo se izlečila, upoznala novog muža, dobila dete, recimo da se sredila. U tom periodu se nismo viđale, jer tata nije dao. Nakon srednje škole, otišla sam kod nje u Švajcarsku i tu smo se opet povezale. Pokušala sam nadoknaditi tih 18 godina života i to je bilo nemoguće. Bilo je sve okej, dok nisam shvatila da ona opet nešto uzima i umrla je na kraju od predoziranja. Poslednji trenutak je bio za večerom, otišla je do kupatila i nije je bilo dugo, moj očuh je otišao da proveri je li sve u redu i shvatili smo da je uzela nešto. Zvali smo hitnu i vatrogasce i kada su obili vrata videla sam je polumrtvu da leži, oživljavali su je. Vratila sam se po brata, a nju su odvezli u bolnicu. Sve mi je u magli, sećam se da me je očuh oko pet ujutru probudio i rekao mi da moramo otići u bolnicu da se pozdravimo sa mamom jer će je isključiti sa aparata jer su joj svi organi otkazali“, rekla je ona.
Zbog cele situacije, Nora je želela da sebi oduzme život.
„Godinu dana nakon njene smrti, otišla sam na njen grob i kazala sam da ću se ubiti. Želela sam da oduzmem sebi život i otrčala sam na mamin grob sa nožem u ruci. Očuh je pozvao moju prijateljicu i ona je došla na groblje i zaustavila me je. Odvezli su me na psihijatriju i tamo su počeli tretmani razgovora i lečenja. Moj brat je bio moje sidro jer sam bila svesna koliko ga je pogodila mamina smrt, nisam želela da uz mamu izgubi i mene“, rekla je Nora Filipu.
Pored svih tragedija, Nora je izgubila i bebu.
„Sve je bilo u redu, ali se u sedmom mesecu trudnoće ispostavilo da nešto nije kako treba. Beba je rođena živa i nisam imala prilike videti je ili držati u rukama, samo sam čula njen plač. Sledeći dan su mi rekli da je beba umrla zbog srčane mane“, kazala je Nora.
BONUS VIDEO: Slomljena zbog svog tima, Marina je želela da pređe u crveni
