0
Zabavno-takmičarski šou program Survivor se bliži kraju, a trenutno u takmičenju se nalazi deset učesnika koji se bore za titulu jedinog preživelog.
Tokom treće sezone ovog programa, mnogi takmičari su sa gledaocima podelili svoje životne priče, te dok su jedni iskreno govorili kako su bili na ivici poroka, drugi su isticali da su jedan period života proveli u nemaštini.
Luka Rimac je učesnik plavog plemena u Survivor-u, a od samog početka pokazao se kao jedan od najsposobnijih za život na pustom ostrvu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Odrastao sam u prelepoj porodici, kao dete sam bio bucmast i jedan dan mama se vraćala sa posla i srela dugogodišnjeg prijatelja koji joj je rekao da trenira decu vaterpolo i ona ga je pitala da li ja mogu da dođem da treniram i tako sam debeo došao na bazen i počeo da treniram. Od tada sam zavoleo vodu.“
„Ceo život sam u vodi, 15 godina sam trenirao vaterpolo, čak bih rekao da mi je voda prirodnija nego kopno. Apsolutno sam uvek smirena osoba i ne pokazujem puno emocije. Sa 17 godina sam počeo da radim kao konobar u noćnom klubu, a uz to se podrazumevaju brojni poroci i površni odnosi sa devojkama. Posle nekog vremena sam shvatio da to nisam ja i da želim da imam decu i miran život.“
Vojislav Vrećo je ispao iz igre, ali je svoje učešće u Survivor-u nastavio u plemenskom veću, gde se trenutno nalazi sa Mitrom Pešićem i Aleksom Percanom. Voja je kroz takmičenje istakao da je u jednom periodu života bio veoma depresivan, te sa gledaocima podelio svoje iskustvo.
„Moji roditelji su izbegli za Kanadu, a francuski mi je bio maternji jezik, 15 godina sam išao u francusku školu, onda sam se prebacio u srpsku i to mi je bilo jako. Nakon toga sam upisao fakultet u Srbiji i završio ga. Sa 25 godina sam ponovo otišao u Ameriku i tamo upisao master koji sam završio, a poslednje dve godine sam ponovo u Srbiji.“
„Edukativni sistem u Kanadi u francuskoj školi i u Srbiji je drugačiji. U francuskoj školi je sve bilo pismeno, a u srpskoj je sve bilo usmeno, što je meni bilo teško. Tada sam trenirao košarku, uzeo sam opravdanje od trenera i iskopirao 100 primeraka i nisam išao u školu, išao sam samo utorkom i četvrkom.“
„Kada sam otišao u Kanadu drugi put, tada sam upao u depresiju, šest meseci sam živeo kao robot, nisam želeo da pijem lekove, radio sam 60 sati nedeljno, išao na fakultet i trenirao. Kada sam došao na letovanje u Srbiju bilo mi je bolje, nakon toga sam upoznao Vanju.“
„Vanja je kao pokrivač, u Kanadi sam, znam što sam tu, imao sam cilj – koliko god da je teško ja ne odustajem. Nisam baš sav svoj, ali tu je Vanja, ona dolazi, odlazi, imam sa kim da pričam i lakše je. Postoji Voja jedan i Voja dva – prvi je onaj na igrama koji ne voli da gubi, i ovaj drugi je lik koji baca fore. Volim da budem direktan, ne volim iza leđa da pričam, tako mi je lakše.“
Martina Fudurić je nedavno napustila takmičenje zbog povrede, a tokom svog učešća je otkrila veoma bolne detalje iz prošlosti. Ona je rodom iz Belavića, malog sela u blizini Karlovca, a trenutno živi i radi u Zagrebu. Diplomirala je na Kineziološkom fakultetu, a trenutno je posvećena doktorskim studijama i svom poslu učiteljice telesne i zdravstvene kulture u osnovnoj školi za učenike s teškoćama u razvoju.
„Od kada sam došla u Survivor shvatila sam da se mnogo više uklapam sa ljudima nego ranije. Kroz život sam imala dosta neprijatnih situacija. Moja porodična situacija kada sam bila dete nije bila idealna, nekada se čini da nakon kiše nema sunca, stalno sam se osećala kao da je sve protiv nas, želela sam da sve pređe na nekog drugog. Od sedme godine smo živeli u domu, sa 13 sam izgubila oca, a sa 24 mi je umro brat koji je tada imao 19 godina i koji nije ni počeo da živi. Ja sam tada bila ljuta na ceo svet, zašto se samo meni to događa?“ rekla je Martina, pa objasnila:
„Gledam ostalu decu koja imaju roditelje, a ja nemam, zašto meni ta nepravda? Provela sam dobar deo života u kom sam bila ljuta na sve, bila sam dete kojem je preko noći došlo sasvim nešto novo. Ne stidim se svoje ljutnje ni emocije, bila sam dete i ništa mi nije bilo jasno šta se događa oko mene. Nađete se među novim ljudima, novom okruženju i ništa vam nije poznato. Sve faze koje sam imala su mi trebale i zbog svega sam danas ovakva kakva jesam.“
„Martina danas je Martina koja se ne stidi ničega što je prošla, danas zna da je pobednica svog života, ima kontrolu nad njim. Martina je danas jedna srećna i ispunjena osoba kojoj ne znam zašto treba Survivor da gladuje. Neka mirnoća je ušla u mene, dosta sam emotivnija sada, ali to je u redu, želim da kažem svima koji prolaze sličnu situaciju – nikada ne odustajte i nikada nemojte prestati da verujete u sebe jer koliko god da kiša traje, mora doći sunce“, zaključila je hrabra Martina.
Jakob Kosić je jedini učesnik treće sezone Survivor-a, za sada, koji je svojevoljno napustio takmičenje. On je tokom borbe za titulu jedinog preživelog sa gledaocima podelio svoju životnu priču.
Jakob je rođen i odrastao u Zagrebu, predstavlja se kao strastveni sportista s bogatim iskustvom u različitim borilačkim sportovima. Tokom svoje sportske karijere bavio se boksom, rvanjem, tajlandskim boksom i kikboksom, a poslednjih pet godina aktivno se bori u profesionalnim MMA borbama. Pre ulaska u Survivor je istakao da obožava izazove i adrenalinske aktivnosti te uživa u vožnji motora, snowboardanju, planinarenju i kupanju u hladnim rekama i jezerima.
On je tokom druge nedelje Survivor-a odlučio da sa gledaocima podeli svoju životnu priču koja je mnoge emotivno dotakla.
„U osnovnoj školi sam ostao bez oca, roditelji su se rastali, a ja sam ostao da živim sa mamom, bakom i bratom. Bilo je teških momenata, bilo je perioda kada smo bili bez struje. Brat i ja smo nekada bili nevaljali, a onda sam shvatio da to nije dobar put, da je pogrešan i da te vodi u propast. U prvoj godini srednje škole sam počeo da se bavim sportom i video sam da je to dobro za svoje telo, um i duh“, ispričao je Jakob.
BONUS VIDEO: INTERVJU Marko Kovačević govori za Novu posle napuštanja Survivor-a: Matea je dobar čovek, Mitar i Vesna su zamazali oči svima