Pevačica progovorila o teškoćama kroz koje je prošla u životu.
Mirna Košanin je svoju muzičku karijeru započela u Švajcarskoj, a naša publika ju je upoznala kada se pojavila u najpopularnijem muzičkom takmičenju „Zvezde Gradna“ 2009. godine.
Pored muzika, Mirna već godinama piše pesme za domaću estradu, jedno vreme šila je haljine koje su nosile skoro sve pevačice na javnoj sceni, a sada se odlučila za stilizovanje.
O privatnom životu pevačice jedno vreme su brujali svi mediji, ali iz jednog razloga sve informacije o njoj su obrisane sa interneta. Sa samo 19 godina postala je majka, a godinu dana nakon porođaja usledio je pravi pakao u njenom bračnom životu zbog čega je odlučila da se razvede i otputuje u Švajcarsku.
U emisiji Ispovest autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, pevačica je otkrila kako je izgledalo njeno odrastanje u Kraljevu, ali i da je osnovnu školu završila kada se desilo bombardovanje, te zbog toga nije imala maturu, a zbog bezbednosti je morala da ostane u Kraljevu. Kako ističe, roditelji su je upisali u srednju Šumarsku školu u kojoj se ona nije snašla. Nakon dve godine se prebacila u srednju Ugostiteljsku školu, nakon čega je ostvorila svoj kozmetički salon.
Pevačica je otvoreno govorila i o ugradnji silikonskih implanata, zbog kojih je doživela pakao koji je trajao punih sedam godina.
„Estetska hirurgija je smišljena da se nešto popravi u slučaju da ne valja. Išla sam pod nož jer sam svoje dete dojila godinu ipo dana, otišla sam sa roditelja na VMA, imala sam 21 godinu. Telo je počelo da mi odbacuje implante, kada sam se rastala sa tim dečkom iz Švajcarske otišla sam na kliniku, neću da imenujem koju, otišla sam kod jednog doktora ali on nije bio tu i nije mogao da me primi, primio me je jedan lekar koji važi za najboljeg na toj klinici. Uplatila sam rekonstrukciju implanata i ostala sam u bolnici, a probudila sam se potpuno nepokretna, nisam mogla da pomerim ni mali prst. Satima sam molima da mi donesu vodu, niko me nije čuo, na kraju je čovek koji je bio sa mnom u šok sobi, onako operisan, doneo vodu. Sledeće čega se sećam, sestre su me presvlačile i jedna je samo rekla ‘jaoj’, nisam shvatila u tom trenutku o čemu se radi, sutra kada sam došla sebi videla sam da nešto nije u redu.“
„Doktor je izvadio trojke, a ugradio petice ispod mišića, a kada je sve to prošlo, pitala sam doktora koji mi je kasnije spašsvao život u čemu je bio problem, on mi je objasnio da kada se jednom urade implanti, svaki sledeći put to mora da se uradi na istom mestu jer implant oko sebe ima opnu i to sraste kada ga izvadiš, tkivo ostaje, ti moraš da vratiš na isto mesto. Ne možeš ispod mišića jer koža ne može da nalegne, on je gurao što veći implant da to nalegne na svoje, ali nije. Tetka me je izvadila sa klinike, obećali su da će mi pokloniti novu operaciju.“
„Kod tetke mi je pozlilo, primili su me zelenu, tata me je u savijenom položaju odvezao, 10 puta su me išpricali da bi me ispravili, jedva sam živu glavu izvukla, dobila sam takvu infekciju, niko nije hteo da skida konce jer nije hteo da popravlja nešto što nije uradio. Meni su počele da otkazuju ruke i noge, posle 3 meseca su me vozili za Beograd, da skinem konce, tri meseca sam nosila drenove, to je non-stop curilo. Novine su pisale svašta, bilo je jako puno naslova na Guglu, sad više nema ništa, sve je pobrisano. Bilo je naslova raznih, javilo se mnogo žena toj redakciji, pobrisano je verovatno da bi se sačuvao doktor. Ni jedna od nas nije imala predoperativnu pripremu, otpuštena sam bez otpusne liste. Tata i brat su bili sa mnom, skinuli su mi konce, prvi put se srećem sa tim doktorom i on se tu zeza, kaže mi ‘gde si ti mala šta si digla frku’, nije komentarisao sopsteni rad. Mi smo posle toga otišli kod sestre na Dorćol da popijemo kafu, tata mi kaže šta je to. Meni su rane zinule obe, počela je da lije krv, vratili su me brzinski nazad.“
„Ušivali su me na živo, drala sam se kao magarac, cela bolnica me je čula. Nakon toga sam imala još 4 operacije. Otišla sam u Sarajevo kod jednog doktora koji je predsednik svih plastičnih hirurga u Evropi ako sam dobro razumela, on mi je rekao da zna šta sam prošla, ali on da skupi 5 vrstih hirurga, neće moći da reši moj problem. Zamisli taj osećaj koji sam tada imala, dok taj implant nije pukao, ta agonija je trajala godinama dok me nije operisala doktorka Biljana Ćertić koja me je spasila. Kada sam se probudila ona je mene dočekala sa kiflicama i sa osmehom. Ja sam se sa estrade povukla zbog toga, toliko je ružnih komentara pisano: ‘Je li ovo ona silikonjara?’, ‘Je li ovo ona što se operiše svaki dan’,… Agonije je trajala od 2011. do 2018. godine.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Posle Parova sam imao infarkt, psihički sam puk’o, čačkalicama sam crtao obezglavljene anđele“: Nemanja Nikolić svedoči o jezivim posledicama učešća u rijalitiju