0
Čuveni Branko Cvejić napustio nas je pre tri godine, a njegova udovica Vesna sada je progovorila o pokojnom suprugu, zajedničkom životu, kao i kako provodi vreme nakon njegove smrti.
Vesna Cvejić, supruga našeg legendarnog glumca, retko se pojavljivala u javnosti, a sada je u čast svog supruga izašla u javnost sa detaljim iz zajedničkog života.
PROČITAJTE JOŠ:
„On je veliki kulturni radnik, posvećenik. On je obogatio moj život, ja sam dosadni profesor hemije bila na medicinskom fakultetu i bio je njegov život u kom sam ja plivala fantastično. Prosto imam dva života. Mi smo bili 57 godina zajedno. Ove godine idem na Hvar gde smo se upoznali i venčali. Imali smo bogat i ispunjen život. Ne ispunjen novcem, nego zadovoljstvima. To je bila ona vrsta života koja danas više ne postoji.“
Nedavno je bio i glumčev rođendan, a Vesna je tog dana otišla do groblja.
„Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje. Mi imamo sina i ćerku, imam i unučiće, ali kao da ih nemam, previše su daleko, a ovi ovde beogradski me ne koriste onoliko koliko bih ja mogla da im pružim i koristim, jer deca tvrde da sam ja previše stroga i bilo mi je potrebno da imam decu koju ću da mazim i pazim.“
Kako je istakla, biti supruga glumca je vrlo izazovno, ali bogato iskustvo, te joj vremenom sve više nedostaje.
„Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka. Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima. Voleli smo da primamo goste, bili smo gostprimivi, da idemo po kafanama, da putujemo zajedno. Decom se nismo bavili, on je išao na roditeljske sastanke, a pošto su deca išla u istu školu gde je i on išao, smatrala sam da bi on trebalo njima da se pozabavi. Jednom je bio na roditeljskom i rekao: “Sada sam bio i više nikad”, a onda sam ja rekla: “E, ja nikada”. Nismo išli ni on ni ja, a deca su se dobro iškolovala.“
Pred smrt je spremao glavnu ulogu, nažalost, nije stigao i da je snimi.
„Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je ima čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost. Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar. On je zapravo umro radeći paralelno dve uloge, od koji je jedna bila glavna. On je govorio: “Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to, a ja sam mu rekla: “Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe”, govorila je Vesna, prisećajući se kobnog trenutka kada je Branku pozlilo:
„On je došao kući sa te probe, pozlilo mu je, u 11 sati je prevezen u Hitnu pomoć, odakle više nije izašao. Moji bivši studenti su apsolutno sve ulagali da ga održe u životu i izleče. Umro je od sepse, 36 dana kasnije. Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata. Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da ju je imao, tako je sve izgledao. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: “Ja tebi treba da poljubim ruku”. To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili“, rekla je ona za Blic.
Podsetimo, Branko je tokom svoje duge karijere snimio desetine uspešnih i zapaženih uloga, a neke od njih su u serijama „Grlom u jagode“, „Stižu dolari“, „Ulica lipa“, „Porodično blago“, kao i u filmovima „Boj na Kosovu“, „Jagode u grlu“, „Vraljivo leto ’68“, „Majstori, majstori“ i drugim.
