Detalji njegove borbe lede krv u žilama.
Glumac Igor Pervić važio je za jednog od najvećih šmekera sa naše javne scene, a preminuo je 23. aprila 2019. godine u 52. godini života.
Odigrao je brojne sjajne uloge, a svojevremeno je otvoreno govorio o borbi sa zavisnošću i paklu droge u koji je upao kada je imao samo 13 godina.
„Kad udahnete taj lepak onda se javi taj osećaj neki da ste bezbedni, da ste zaštićeni i od spoljašnjeg sveta i realnosti. Ja sam se tada osećao tako. I mislio sam da je to prava stvar i da to treba raditi sa 13 godina. To je bila jedna ekipa koja se nije razvadajala. Od prvog do narednog puta je prošlo par dana kada sam uzeo kesu. E sad, pošto taj lepak smrdi mnogo, onda smo svi nosili četkice za zube i kaladont i uporno prali zube da roditelji ne bi primetili taj lepak“, pričao je Igor u emisiji “Crni biseri”.
Tada je istakao i da njegovi roditelji nisu ništa primećivali, sve dok im se nije obratio drug sa kojim je Igor igrao košarku.
„Ja sam trenirao košarku i bio dosta dobar u tome. Jedan dan se na treningu pojave moja majka i moj očuh. Tad sam imao skoro 14 godina. I tu je bio jedan moj drug sa kojim sam zajedno trenirao i on je rekao mojim roditeljima čime se ja bavim. I hvala mu na tome. Tada sam mislio da mi je najveći neprijatelj, ali se ispostavio kao sjajan prijatelj. Oni su došli, ja sam ih video na tribinama i pitao se zašto su tu. Posle smo povezli tog mog druga, i sve mi se činilo da će tu nešto biti. Kako je on izašao iz kola tako sam ja dobio šamarčinu što od Lidije, što od mog očuha da mi je glava skoro proletela kroz šoferšajbnu“, rekao je Pervić.
„Oni su me zatvorili u sobu, sklonili mi svu garderobu. Stanovao sam na prvom spratu koji je bio u visini kao da sam na trećem. I ja sam u pidžami izašao kroz prozor, spustio se noktima niz taj zid i bos otišao na Kalemegdan. Ovi to jutro što su prali ulice su me gledali misleći da sam pobegao iz neke ludnice. Legao sam na klupu i gledao u reku i izlazak sunca. Imao sam osećaj da se nikad neću vratiti kući, gotovo je, ja ću nastaviti da se bavim samo drogom, ubiću se samo da im nanesem više bola“, pričao je glumac dalje.
Nakon toga prešao je na travu, a potom i na LSD.
„Ta neka starija ekipa nam je dala LSD po sistemu kuća časti, a posle ćeš normalno da platiš itekako. I onda smo mi tako na LSD-ju odlazili u bioskop. Sednemo u salu, svako na različitu stranu. I onda se dovikujemo. A taj LSD, ako je dobro raspoloženje među ljudima, izaziva histeričan smeh. Toliko smo se smejali da je projekcija prekinuta, a nas su izbacili napolje“, iskren je bio Igor.
Kako je objasnio, svi iz te ekipe bili su iz dobrostojećih kuća i mogli su da izdvoje novac za LSD.
„To je ekipa bila iz par razreda, ali iz iste škole. Nas jedno 12. A njih jedno 7-8 nije više među živima. Jedna devojka, pokoj joj duši, ona je bila starija malo od mene, a ja sam bio strašno zaljubljen u nju. Tad sam imao svoj prvi motor. Imao sam nekih 17 godina. I sednemo mi na motor i ona me pita da je vozim na Novi Beograd mora da završi nešto. A ja vidim ona bleda, nije joj dobro. Ja stvarno tad nisam znao ništa o tim teškim drogama. Kad smo stigli ušli smo u neku zgradu, da bi me onda ona poslala da odem na treći sprat i da je čekam“, ispričao je glumac.
Kada se vratila, donela je i poslagala kašičice, špriceve i ostalo.
„I ja gledam šta ona to radi sa upaljačem. I ona stavi to meni u špric, a ja sam se igle bojao k’o groma. Okrenem se na drugu stranu, i ona mi to uradi. I ja osetim neku toplinu, neko lebdeće stanje, potpunu nirvanu. Tu smo onda na stepeništu vodili ljubav. I od tada smo počeli da se viđamo svakog dana. Inače, ja to nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam na iglu i nastavio sam na iglu“, pričao je on u emisiji.
Rekao je i da mu u početku nije bio potreban veliki novac za sve to, ali onda su nastupile male krize. U tim trenucima počeo je da krade novac od roditelja, očuha, tatinih prijatelja. Nakon nekog vremena, u džepu su mu pronašli špric.
„Poslali su me u ‘Dragišu Mišović’. Balkon moje sobe je bio u prizemlju i onda dođe ekipa, ja njima dam voloron, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici a da niko nije znao“, otvoreno je rekao Pervić.
„Taj neki momak koga prvi put vidim daje nam paketiće, mi njemu pare i u tom trenutku kao u filmu: tri, četiri keca staju uz škripu kočnica. Izlaze policajci i viču: “Murija, murija”. U civilu su bili i odmah su povadili magnume. Ja krenem da bežim, oni se bace na mene, a ja uspem da bacim paketić da oni ne vide. Onda su usledili nemilosrdni udarci. Samo su meni stavili lisice na leđa jer sam pokušao da bežim, a oni to ne vole. Doveli su me do glavnog policajca koji me je takvom snagom šutno u mu*a, da sam naredna dva meseca pi*kio krv“, ispričao je on dalje.
Policajci su ga prvo odveli u samicu, a onda kod načelnika. Od njega je glumac dobio batine.
„Kada je čuo da sam bežao počeo je da me tuče po leđima sa gepekom za skije, što je neka šipketina. Srećom sam imao neku deblju jaknu, ali sam i pored toga dva meseca imao crne štrafte preko leđa. Iz ove perspektive mislim da je to dobro što je uradio. Onda su počela propitivanja, a ja tog momka stvarno nisam znao. E sad, oni mogu da te biju, ali te neće ubiti. Ali ako kažeš ime preprodavca onda možeš da popiješ i metak. Ubiće te onaj drugi“, istakao je on dalje.
Nakon ispitivanja, vratili su ga u samicu.
„U samici svetlo kao da su reflektore upalili, klupa pod nagibom, pa kad zaspiš ti padneš, a dole samo plivaju fekalije. Jezivo iskustvo. Ujutru su me pustili, jer nisam napravio nikakvo krivično delo. I čim sam izašao vratio sam se tamo gde sam bacio onaj paketić, našao ga, upotrebio ga, i rekao: ‘Eto, mamu im njihovu'“, pričao je dalje Igor.
Osim sa našom, imao je problema i sa grčkom policijom.
„Čekao sam na aerodromu kada mi je prišao tip i tražio da odem u sobu da bi videli da li nosim nešto sumnjivo. A ja sam imao možda pet grama trave u kesici. I verovao sam da će biti kao što je npr. u Londonu ili Parizu gde za tako nešto platiš kaznu, dobiješ šamar i puste te. Ovde kada su to našli rekli su da idem u zatvor. A u zatvoru su me stavili u ćeliju koja je ličila na kavez, 2,5 sa 2,5 metara. Rešetke sa obe strane, a unutra nas jedno 5-6 koji spavamo kao fetusi. E, tu sam proveo pet noći“, otkrio je glumac.
Istakao je i da ga je majka često nalazila u takvim stanjima da nije mogla ni da ga gleda.
„Nego me stavi u kola i da mi pare da uradim drogu. Nalazila me us**nog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem“, otkrio je Pervić u emisiji.
Velika podrška u periodu odvikavanja bila mu je tadašnja devojka, a kasnije i supruga, pesnikinja i književnica Jasmina Holbus.
„Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve“, zaključio je Igor Pervić u pomenutoj emisiji.
Njegova velika ljubav bila je i glumica Jovana Petrović, unuka legendarnog Miodraga Petrovića Čkalje. Njih dvoje rastali su se nekoliko godina pre njegove smrti, ali su ostali u odličnim odnosima.
„Šta mogu da kažem o njemu? Voleli smo se najviše na svetu. Ljubav je trajala 20 godina, šta reći više.. Od pre 20 godina, do pre neki dan je sve trajalo… To sve govori. Osećam se kao da sam pola sebe izgubila, danima ne znam gde se nalazim“, rekla je ona nakon njegove smrti za „Telegraf“, potpuno slomljena.
Kako su pisali domaći mediji, glumac se godinama borio sa karcinomom jetre, ali je bitku, nažalost, izgubio.
Igora Pervića domaća publika će najbolje pamtiti po ulogama u ostvarenjima kao što su „Crni bombarder“, „Lajanje na zvezde“, „Bure baruta“, „Nemanjići – rađanje kraljevine“, „Vuk Karadžić“, „Samac u braku“, „Žigosani u reketu“ i mnogim drugim, a svoju poslednju ulogu odigrao je u seriji „Šifra Despot“.
BONUS VIDEO: Agent koji je bio za petama Prletu i Tihom
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare