Mirjana Nikolić još kao devojčica maštala je o tome da jednog dana postane glumica, a ova želja joj se ostvarila.
Mirjana je rođena u avgustu 1949. godine u Beogradu, a svoje snove iz detinjstva je ostvarila, te je glumila u brojnim kultnim filmovima domaće kinematografije.
„Htela sam da budem glumica još u vrtiću“, rekla je Nikolićeva u jednom intervjuu.
Njena karijera počela je na jedan neobičan način. Mladu glumicu na ulici je ugledala Soja Jovanović, prva srpska pozorišna i filmska režiserka. Odmah joj je ponudila ulogu u njenom filmu “Silom otac”, gde je Mirjana igrala Arsinu ćerku Zoricu, a iste godine je zaigrala u seriji “Baksuz” pored Zorana Radmilovića.
Osvajala je publiku svojom lepotom i glumačkim talentom, a kolege su je obožavale.
„Ona je moja ljubimica. Tako anđeosko i detinjasto lice retko se sreće kod današnjih devojaka. Ona time impresionira“, rekao je svojevremeno njen kolega iz filma “Silom otac”, legendarni Miodrag Petrović Čkalja.
Nakon što je završila studije istorije umetnosti, rešila je da napravi promeni i još detaljnije se posveti glumačkoj karijeri, pa je upisala Pozorišnu akademiju.
Nakon toga igrala je u brojnim ostvarenjim kao što su “Pukovnikovici” Đorđa Kadijevića, “Nije bilo uzalud”, “Kad više nisam bio vojnik”.
Ipak, najveću popularnost stekla je u filmu “Leptirica”, u režiji Đorđa Kadijevića, a ovo ostvarenje bilo je prvi jugoslovenski horor film.
„U filmu koji je Kadijević radio prema svom scenariju igram naslovnu ulogu leptirice“, rekla je tada Nikolićeva i dodala:
„To je, u stvari, priča o vešticama i ljudima, puna strave i užasa kojom obiluje cela serija Kadijevićevih televizijskih filmova, čija se premijera uskoro očekuje. Ja sam ljupka pastirica u koju se svi zaljubljuju, ne znajući šta ih posle čeka. Negde oko ponoći pretvaram se u vešticu: izrastu mi zubi, nokti, oči mi zakrvave. Tada se stvara atmosfera iz ‘Bala vampira’. Ja ih davim i oni odlaze na groblje, postaju vampiri.“
“Leptirica” je svoju premijeru imala 1973. godine, kada je postigla ogroman uspeh. Ovaj film postao klasik jugoslovenske kinematografije, a mlada Mirjana igrala je uz velika imena kao što su Petar Božović, Slobodan Perović, Vasja Stanković i Tanasije Uzunović.
Posle “Leptirice”, Mirjana je igrala i u drugim filmovima, koji su privukli manje pažnje od popularnog horora, a jedna od najvećih prepreka u postizanju još veće slave u svetu filma, bila je to što Mirjana nije želela da se skida pred kamerama.
Poslednju ulogu zabeležila je u seriji “To se samo svici igraju” 1996. godine, a potom se povukla iz glume.
„Ukoliko mi bude ponuđena neka uloga, prihvatiću je. Ali, da se razumemo: ja sam veliki protivnik golotinje. Uostalom, zar moj detinjasti lik ne govori da mi leže jedino uloge naivki?“, izjavila je jednom prilikom Mirjana i dodala:
„Ne mogu da zamislim sebe da igram devojku-vamp, osobu čije će obnažene noge ili grudi oboriti muškarca s nogu. Za mene je golotinja nepotrebna filmu.“
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica