Legendarni glumac Nikola Simić rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu, a glumu je završio na Akademiji za pozorišnu umetnost u rodnom gradu.
Sa njim su na klasi bili Rada Đuričin, Velimir Bata Živojinović i Ružica Sokić, a Nikolu smo imali prilike da gledamo u brojnim našim kultnim filmovima i serijama.
Neka od ostvarenja u kojima je ostvario zapažene uloge su: „Ljubav i moda“, „Tesna koža“, „Davitelj protiv davitelja“, „Ćao, inspektore“, „Moljac“, „Žikina dinastija“, „Majstor i Šampita“, „Srećni ljudi“, „Gore dole“, „Lajanje na zvezde“, „Vampiri su među nama“, „Svemirci su krivi za sve“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, „Agencija za SIS“, „Ljubav, navika, panika“ i drugim.
Njegov brat Slavko takođe se bavio glumom, a iako se često pominjalo da je Nikola imao ćerku Anu i unuke Saru i Isidoru, istina je nešto drugačija.
Kako je glumčev bratanac jednom prilikom ispričao, Ana je ćerka Simićeve supruge.
„Nikola nije imao ćerku ni unuke. Ana je ćerka njegove poslednje žene Snežane. On je bio dobar prema njoj, ali joj nije otac. Nikoli je u mladosti puklo slepo crevo, došlo je do sepse, to se tada zvalo tuberkuloza stomaka, a lečili su ga radijacijom, nakon čega je ostao sterilan i nije mogao da ima dece. Oni sve pokušavaju zbog nasledstva“, rekao je Nenad.
Nikolin bratanac je svojevremeno za medije ispričao da je glumac imao bogat ljubavni život, da se četiri puta ženio i razvodio, te da je obožavao žene. Prema njima je bio galantan, pa se jako lepo ophodio prema damama. U toku poslednjih godina života glumca, pričalo se da je u vezi sa 48 godina mlađom koleginicom.
Početkom 2014. godine, Simić je oboleo od raka prostate, pa je u februaru iste godine operisan, da bi početkom juna usledile komplikacije sa bešikom.
Glumac je preminuo 9. novembra 2014. godine, devet meseci nakon operacije, u 81. godini života.
Nikola je odrastao na Zvezdari, a njegova porodica se kasnije preselila na Topličin venac. Ovaj prelazak je Simić teško podneo, jer je bio razdvojen od svog društva.
Kao što je njegov bratanac opisao, glumac je uživao u ljubavi i zaljubljivanju. Jednom prilikom, Nikola je govorio o vezi zaljubljivanja i hrabrosti.
„A treba se zaljubljivati. Psiholozi kažu da dođe trenutak kad čovek želi da promeni način svog života. Treba imati hrabrosti i smelosti i to uraditi. Ja to znam, naravno, iz prve ruke. Trebalo je imati hrabrosti i igrati ‘Dunda’ u Dubrovniku te večeri kad su mi saopštili da mi je otac umro. I niko to nije znao. Trebalo je imati hrabrosti i igrati ‘Bubu’ 30. decembra, a sahraniti majku 29″, objasnio je tada čuveni glumac.
Važio je za posebno duhovitu osobu, a kako su govorili svi koji su ga poznavali, vedar duh je zadržao do kraja života.
„Smeh je nešto najblagotvornije na svetu. U smehu, kroz smeh, čovek sve nevolje zaboravlja. Neka to bude i za trenutak, ali taj trenutak je dragocen. Nemoguće je da jedno biće bude stalno pod tenzijom, mora negde da pokulja ono nagomilano u njemu“, rekao je u jednom intervjuu Nikola Simić, kako prenosi „Blic“.
BONUS VIDEO: TOP 5 domaćih glumaca koji su uspeli u inostranstvu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare