0
Legendarna glumica Jelena Žigon rođena je 3. novembra 1933. godine u Beogradu kao Jelena Jovanović.
Prvu značajnu ulogu dobila je 1953. godine u filmu „Opštinsko dete“, a kasnije je ostvarila brojne zapažene uloge u ostvarenjima kao što su „Ljubav i moda“, „Obračun“, „Zvižduk u osam“, „Jutro“, „Lude godine“, „Vruć vetar“, „Ćao inspektore“, „Poslednji krug u Monci“, „Paket aranžman“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Seljaci“, „Ravna Gora“ i drugim.
PROČITAJTE JOŠ:
Svakako najzapaženiju ulogu ostvarila je u serijalu „Žikina dinastija“ gde je tumačila ulogu Jelene Todorović, a kako je kasnije sama priznala, mnogi su je dugo oslovljavali ovim prezimenom, budući da su je identifikovali sa likom koji je tumačila.
Jelena je bila unuka Mitra Martinovića, koji je bio crnogorski divizijar, kasnije divizijski general Jugoslovenske vojske, predsednik vlade Kraljevine Crne Gore. Osim toga mnogi ne znaju da je glumica imala i kraljevsko poreklo.
To je jednom prilikom otkrio njen sin Nikola koji je uspešan slikar koji je poznat i u inostranstvu, gde izlaže svoja dela.
„Ja sam poluslovenačkog, polucrnogorsko-srpskog porekla. Prezime Žigon vuče francuske korene. Navodno je neki Žerar Žigon, Napoleonov vojnik, ostao da živi u glavnom gradu Ilirske provincije, Ljubljani. Moja majka je po ocu od Jovanovića iz Bajine Bašte, dok je njena majka od Martinovića sa Cetinja. Bila je u srodstvu sa kraljem Nikolom, po kome sam dobio ime“, ispričao je on svojevremeno.
Pored Nikole, Jelena ima i ćerku Ivanu Žigon, takođe glumicu, a decu je dobila u braku sa kolegom Stevom Žigonom.
Jelena i Stevo upoznali su se 1950. godine, kada je ona imala 17 godina, a on 24 godine. On je tada bio asistent, a ona studentkinja na Akademiji.
„U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom“, ispričala je Jelena na predstavljanju knjige „Tako je govorio Stevo Žigon“.
„Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako: Jelena Jovanović minus Žigon“, rekao je Stevo svojevremeno.
„Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena… I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: ‘Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa'“, rekao je slavni glumac i reditelj za „Novosti“ mesec dana pred svoju smrt.
Njihova ljubavna priča mnogima i danas služi kao primer, a zajedno su bili sve do njegove smrti 2005. godine.
Jelena je pretrpela veliku traumu 2015. godine, kada je u njenu kuću upao provalnik i počeo da je maltretira.
„Bio je veoma jak, ali mlađi čovek. Gurno me je i maltretirao, držao za vrat i sve vreme je govorio: ‘U redu je Jelena, neću vas ubiti’. Valjda je to rekao kako ne bih vrištala. Nisam mogla da mu odgovorim jer me je prigušio, pa je počeo da obija fioke. Uzeo je novčanike sa stola, nešto novca što imam“, ispričala je ona za medije nakon incidenta.
Nakon bombardovanja je osnovala biblioteku u Kosovskoj Mitrovici i tamo odnosila knjige, a 2004. godine je zajedno sa ćerkom Ivanom osnovala ansambl „Kosovski božuri“. Tokom svoje bogate karijere, dramatizovala je poeziju Desanke Maksimović, Dušana Kostića, Dragana Kolundžije, radeći scenario scensko-muzičke poeme o Simonidi koja se izvodila u Narodnom pozorištu u Beogradu.
U Australiji je snimila dva filma, a imala je i zapaženu ulogu u legendarnoj seriji o Vinetuu. Tu je sarađivala sa holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom.
Svojom lepotom i plemenitošću opčinila je mnoge, te su je često nazivali srpskom Sofijom Loren. Bata Živojinović je jednom prilikom o njoj rekao: „Jelenin neverovatan, senzualan glas, izvajana figura, elegancija i gracioznost koju su reditelji veoma koristili za duge kadrove njenih silazaka niz stepenice, nema koga nisu plenili. Zamislite: ona trči niz stepenice, ne gleda u njih, već u daljinu…“.
Nagradu „Zlatni prsten“ za najbolju glumicu dobila je 1961. godine, a 2006. godine dobila je i plaketu Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu.
Osim toga, osvojila je još brojna priznanja, a neka od njih su: Zlatni beočug, Orden Njegoša prvog stepena za brigu o ranjenicima, Medalja Njegoša koju je dobila od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića za plemenitost, Počasni građanin Aleksandrovca, Nagrada za životno delo „Sergej Bondarčuk“ koju je dobila u Rusiji neposredno pred smrt 2018. godine.
Jelena Žigon preminula je u Beogradu 10. aprila 2018. u 85. godini života nakon kraće bolesti, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.
Ivana Žigon je godinu dana nakon majčine smrti skupljala njene fotografije, lične predmete, nagrade, zahvalnice i slično i u kući na Senjaku u kojoj se Jelena rodila otvorila memorijalnu sobu u znak sećanja na glumicu.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica
