0
Tokom rata u Hrvatskoj porodica Aleksandra Milića Milija, direktora muzičke produkcije "Granda", ostala je bez stana u Osijeku. Nekretninu im je oteo hrvatski političar i osuđeni ratni zločinac Branimir Glavaš.
Milijev otac otišao je u Beograd u posetu bratu 1992. godine, ali su mu ubrzo javili da se ne vraća u Osijek jer se situacija zahuktava. Kompozitor je u Beograd došao bez igde ičega, a i on i njegova porodica morali su da krenu od nule. Ipak, u međuvremenu su uspeli da stanu noge i da se osamostale, ali je kako Miliju, tako i njegovoj porodici, ostala velika rana porodični stan u Osijeku.
PROČITAJTE JOŠ:
Kao ugledni neurohirurg, njegov otac je u svoj dom uložio sve što je imao, nadajući se da će to ostaviti u nasleđe svojoj deci.
Mili najpre nije želeo da priča o ovoj temi jer je za njega to izuzetno bolno.
„To je ogromna trauma. Ja sam zbog rata sa porodicom ostao na ulici, bez kofera. Spavao sam pored peći u domu moje rodbine. Ali to su teške teme na koje se sad ne bih vraćao i ne bih komentarisao“, rekao nam je Mili.
Inače, jedan od najpoznatijih hrvatskih novinara Darko Hudelist je još 2009. godine u jednoj svojoj kolumni posvećenoj muzici u Srbiji napisao da mu je Mili lično rekao da mu je nekretninu u Osijeku uzeo Branimir Glavaš:
„Aleksandar Milić Mili, Srbin iz Osijeka, čiji je otac, ugledni lekar, u ratnome metežu 1991. ostao u Osijeku bez kuće, za što su i otac i sin jednoglasno okrivili Branimira Glavaša, Mili mi je o tome ogorčeno pričao 2005. kad smo zajedno bili na ručku.“
Tek kasnije Mili je u jednoj emisiji progovorio o gubitku porodičnog doma.
„Ceo taj rat i sve to sam jako teško podneo. Iz Sarajeva sam došao u Beograd, bukvalno bez ičega. Moja porodica nije imala apsolutno ništa. U taj naš stan u Osijeku je ušao lokalni političar Branimir Glavaš, ali kad su takve stvari u pitanju, moraš gledati napred, gledanje unazad te samo sprečava u napredovanju. Nikad nismo bili na sudu s njim, nije bilo potrebe“, naveo je on.
„Tamo je sad neki drugi vlasnik, koliko znam. Taj stan gde smo živeli bio je najpre zapaljen, tu su nam nestale sve naše porodične uspomene, zato nemam fotografije iz detinjstva, sve je nestalo. Posle smo to sanirali, a onda su moji roditelji otišli za Beograd, da tata poseti mog strica. Ja sam bio tada u Sarajevu, a Ivan u Italiji. Tada je situacija u Osijeku eskalira, bilo je mrtvih, rekli su im da više nije sigurno da se tamo vraćaju. Oni ostaju u Beogradu, s tom garderobom koju su poneli za dva dana, evo, celi budući život. Tata je počeo da radi, odmah je našao posao.“
„Kasnije ga je pozvala Vlada Zimbabvea da vodi kliniku u Africi i oni odlaze deset godina u Afriku, gde sam ja išao stalno kad je ovde počinjala jesen i zima, a tamo proleće i leto. Mi smo tada mogli sebi priuštiti jedino kuću u Rušnju, 30 kilometara od Beograda, a ja sam prešao kad sam bio u gradu, kod moje sestre Milice. Imala je mali stan, spavao sam pored neke peći. Imao sam i gitaru s tri žice, dve godine sam sve hitove na njoj komponovao i nisam hteo da je menjam“, ispričao je Mili, piše Kurir.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Ušla sam u zgradu, upisala se i izašla, potom je poginulo 16 kolega, a ja sam od stresa izgubila bebu“: Lea Kiš o bombardovanju RTS i momentu kad je saznala da više neće biti majka
