Pevačica Maja Odžaklijevska odlučila je da se potpuno povuče sa muzičke scene.
Poslednjih godina, ona živi mirno i povučeno, a na tu odluku ju je navela teška bolest njenog unuka Luke. Naime, njemu je pre osam godina dijagnostikovan autizam, a pevačica je nakon toga promenila život iz korena.
„Moj životni san je bio da imam i ja jednu kućicu u cveću, bukvalno kućicu. Ja nisam grandoman, ne bih nikad volela da imam neku kućerinu, trospratnu vilu ili dvorac. Sada je u ovim godinama bolje i lakše čistiti malu kvadraturu. Prezadovoljna sam“, istakla je Maja u emisiji „Kao sav normalan svet“ koju godinama vodi Tanja Peternek.
„Prepoznala sam autizam kod njega kad je imao dve godine. Prvo se krio tamo gde je mračno, uglavnom ispod stola ili ispod jorgana, a na dodir bi vrištao. Često je imao histerične napade. Zapravo, ja sam ih tako doživljavala, da bih kasnije shvatila da se u njegovoj glavi dešava nešto što bi ga nagnalo da izgleda kao da je besan. Imao bi napade do zacenjivanja, na kraju bi dete pomodrelo. Strašne su to stvari, trebalo je izboriti se sa tim“, iskreno je priznala Maja Odžaklijevska.
„Pošto ćerka to više nije mogla da podnese, odlučila sam da preuzmem brigu o Luki. Činilo mi se da i dalje imam ogromnu količinu ljubavi koju mogu da dam i, eto, daću je njemu, jer mu je preko potrebna. Posle izvesnog vremena počeo je da se smiruje. Skoro pet godina sam bila sa njim. Tek sam ga prošle godine ‘prosledila’ mami, rekavši da jednostavno više nemam fizičke snage.“
Njih dvoje su uspeli da izgrade blizak odnos, a Luka je od bake nasledio i ljubav prema muzici.
„Savršena. Kad mu preko vibera kažem ‘gde je moj princ’, on razvuče osmeh, pa se raduje. Nažalost, neverbalan je, ali toliko toga kaže sa dva osmeha i tri pogleda, da se slatko ispričamo. Osećamo se i preko muzike. Nas dvoje najviše volimo da zajedno slušamo Mocarta. To je prelepo. Imam jedan snimak koji često puštam, a na njemu se vidi kao on peva uz tu muziku. Mnogo je sladak.“
Nažalost, pevačica tuguje zbog toga što ne može više da pomogone svom Luki.
„Ponekad poželim da imam čarobni štapić koji će mu pomoći da krene u svoj život. A onda pomislim, a šta je u suštini život, pun je negativnosti, agresije, mržnje. Možda je bolje za njega što živi u svom svetu bajki i iluzija, koju mu mi kao porodica pružamo. Zaštićen je od svega što druga deca preživljavaju, jer mi kao roditelji nismo uspeli da našoj deci obezbedimo životnu sigurnost. Možda je i bolje što je Luka negde daleko, a opet blizu onih koji ga najviše vole“, poručila je Odžaklijevska.
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare