0
Nekadašnja misica Anita Baturina u svojoj ispovesti prisetila se najtežeg perioda u svom životu.
Ljubavna priča misice Anite Baturine i muzičara Miše Kovača počela je kada je ona imala samo 18 godina, dok je on bio u braku sa Ljubicom Kovač.
PROČITAJTE JOŠ:
Vest o ovoj aferi iznenadija je javnost davne 1971. godine. Nakon dve godine njih dvoje su se venčali, a ubrzo zatim dobili sina Edija, potom i ćerka Ivanu.
Njihova porodica živela je u Zagrebu, u luksuznom stanu na Gornjem gradu, a zajedno su proputovali skoro ceo svet.
Mediji su često pričali o mirnom i idiličnom porodičnom životu bez problema i afera. Ovakva slika o idealnoj porodici trajala je sve do početka 90-ih kad im je u ratu stradao sin Edi.
Tužnu priču o tome što se tačno dogodilo u ovom turbulentnom periodu i kako se raspala jedna srećna porodica, podelila je Anita u velikoj ispovesti za „24 sata.hr“, kada je ispričala detalje o tragičnoj noći u kojoj je izgubila sina.
„Mišo i ja smo ih vaspitali tako da uvek budu dobri prema drugoj deci i da im pomažu, pa su uvek bili okruženi vršnjacima. Onda su došle devedesete i Edi je postao ‘Bad Blue Boy’. Sećam se da je s prijateljima počeo da gleda ratne filmove. Počeo je priča da želi da ide u rat i da brani Hrvatsku, iako je imao tek 16 godina. Rekla sam Miši da mi se to ništa ne sviđa i da moramo učiniti nešto da ga fokusiramo na školu, ali Edi se nije dao“, priseća se Anita događaja pre tragedije:
„Mišo je tad imao dobrog prijatelja koji je vodio jednu vojnu jedinicu u Črnomercu, pa kad je video da Edi želi da oseti vojnički život, zamolio je prijatelja da ga uzme. Bili smo uvereni da će mu nakon nekoliko dana dosaditi stroga disciplina, ali dogodilo se suprotno. Edi je prvi ustajao, radio sve što bi mu rekli, spavao na podu, pokazao se kao uzoran vojnik. Bio je opčinjen idejom da će jednog dana biti poput filmskih heroja. Vratio se kući i nastavio da sanja o odlasku u rat.“
Anita je opisala šta se desilo kobne noći.
„Mišo je tad učinio jednu glupost. Kupio je pištolj i dao ga Ediju. Molila sam ga da to ne čini, da je detetu dao oružje u ruke, ali Mišo je imao neizmerno poverenje u Edija i tvrdio mi je da je naš sin dovoljno odgovoran i da zna što ima u rukama. A Edi se više nije odvajao od pištolja. Nosio ga je i u izlaske. Sve do te kobne večeri u aprila 1992. Edi bi se uvek javio ako bi ostao duže i uvek smo znali gde je i šta radi. Ali te večeri nije se javljao, a nije ni došao kući do 22 časa, ni do 23, ni do ponoći. Hodala sam po stanu luda od brige, s nekim lošim predosećajem. Molila sam Mišu da učini nešto, da ide da ga traži. I on je bio van sebe od brige, ali nije znao koga da zove, gde da ide. Ja sam izlazila pred kuću, gledala niz ulicu čekajući da se Edi odnekud pojavi. Oko pola tri ujutro zazvonio nam je telefon. Javio se Mišo i zanemio. Policija mu je javila da je Edi u Draškovićevoj, u Bolnici za traumatologiju i da su mu rekli kako Edi ‘ima lakšu povredu mozga'“, ispričala je nekadašnja misica, pa je opisala momenta kada je poslednji put videla sina:
„Odjurili smo u bolnicu. Imao je povez oko čela, a lekari su bili vrlo optimistični oko njegovog oporavka. Rekli su nam da je metak prošao pored čeonog dela mozga, te da će se Edi izvući, ali da će imati verovatno problema sa motorikom desne ruke. Ništa nije slutilo na loš ishod.“
Njihov sin se još nekoliko dana oporavljao u bolnici.
„Kako su mi kasnije rekli, jedan od doktora je došao u vizitu i sklonio s Edija pokrivač. Šokirao se kad je vidio da mu je stomak otekao i pun tečnosti. Hitno su ga prebacili u KBC Rebro i ustanovili da je pun bakterija. Edi je zbog nečije namerne ili nenamerne greške umro od sepse u najvećim mukama i to mi je i danas najteže da prihvatim. Naš sin nije trebalo da umre“, rekla je Baturina, pa je dodala:
„Smrt deteta sigurno je najgore što se roditeljima može dogoditi. Tim više jer su početne prognoze bile ohrabrujuće i ništa nije slutilo na takav kraj. Mišo je bio potpuno slomlen čovek.“
Kako kaže, videla je da njen suprug neće moći da se nosi s tugom zbog gubitka sina.
„I ja sam se raspadala, ali rekla sam Miši da moramo da se priberemo zbog Ivane. Ona je bila u osetljivim godinama, imala je 14, ostala je bez voljenog starijeg brata, a onda je gledala i nas dvoje koji samo plačemo i ćutimo. Naša devojčica patila je sama“, opisuje Anita najteže dane u životu koji su vodili u potpuni raspad nekad njihove porodice.
Nakon ovog tragičnog gubitka, Mišo Kovač je napustio porodicu zbog znatno mlađe žene, a njihova ćerka se odala narkoticima, te je u jednom trenutku čak pokušala i da sebi oduzme život ispijajući prekomernu dozu lekova. Svi ovi potresi teško su padali muzičaru, već iznemoglom zbog teških događaja.
U četvrtak 14. januara 1999. godine, nakon sedam teških godina, u svom stanu u Maksimirskoj ulici broj 69, Mišo iz fioke je uzeo neprijavljenu „beretu“ kalibra 7,65 mm, prislonio je cev na levu stranu grudi i opalio. Kada je shvatio da srce i dalje kuca, uzeo je mobilni telefon, nazvao svog menadžera i rekao mu šta je uradio. Kadić je potom odmah nazvao Hitnu pomoć. Pevač je prevezen u Kliničko-bolnički centar „Rebro“, gde je operisan i život mu je spasen.
BONUS VIDEO: Život Džeki Kenedi
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
