0
Glumac Žarko Laušević preminuo je nedavno nakon teške bolesti.
Ova vest rastužila je, osim njegove porodice, i brojne glumčeve prijatelje, poznanike i obožavaoce.
Prijateljstvo Lauševića i reditelja Milana Karadžića datira još iz sedamdesetih godina, a Milan je sada iskreno govorio o druženju sa Žarkom, njegovoj bolesti i preranom odlasku. Koliko je Lauš bio posvećen poslu, svedoči i činjenica da je iz bolničke postelje snimio poslednje scene treće sezone serije „Kalkanski krugovi“.
„Igrao je od prve sezone sa Ivanom Zečević koja je mlada glumica. Bio joj je kao učitelj glume, roditelj… U trećoj sezoni su imali tu jednu završnu scenu koju smo radili tri, četiri dana pre nego što je zanemoćao i otišao u bolnicu. Ta scena je baš dirljiva. Koliko je on bio emotivan i snažan vidi se u toj sceni. Žarko je bio glumac koji je bez obzira na to koliko je bio slab i bolestan, bio ujedno i snažan. Kada bi se kamere upalile, odjednom bi kao vaskrsao. Neka čudna snaga ga je obuzimala i odradio je svaki detalj, svaku emociju… Kao da mu je ta kamera davala snagu. Dao je sve od sebe i bilo mu je stalo do kraja da odradi seriju. Odradili smo svaki detalj, svaki kadar, čak i desetak dana pre njegovog odlaska smogao je snage i snimili smo neke krupnjake (krupne kadrove) u studiju“, rekao je Karadžić za „Blic“ i dodao:
PROČITAJTE JOŠ:
„Izlazio je iz bolnice da bi dosnimio kadrove. Moram da priznam, kada je izašao, očekivali smo da je bolje i da će biti bolje. Čak smo se i šalili: ‘Dolazim uveče kod tebe da pijemo rakiju, a ti nas gledaj’. On se smejao i vikao: ‘Mogu ja čašicu crvenog vina, rekao mi je doktor da smem’. Bio je duhovit i u tim najtežim momentima. Bio je hrabar. Baš smo puno pričali poslednjih dana njegovog života. Bio je svestan. Bio je zadovoljan što je neke stvari u životu završio. Deca su mu sazrela, rade, uspešni su“.
Žarko je iza sebe ostavio troje dece, Dušana i Asju koje je dobio sa prvom suprugom Majom i Janu koju je dobio sa suprugom Anitom sa kojom je ostao do poslednjeg dana svog života.
„Dolazila su deca. Kada je prvi put bio u bolnici, Duka (prim. aut. Dušan) i Asja su došli iz Čikaga i bili tu petnaestak dana, dok mu je baš bilo loše. Kada mu je bilo bolje i kada je izašao, onda su se oni vratili svojim poslovima i obavezama u Americi. I pre neko veče, kada je on preminuo, mi smo sedeli kod njega u stanu i oni su se baš tada vratili iz Amerike. Oni su neke poslednje njegove životne trenutke proveli sa njim. Bdili su nad njim, bili su tu. To je trajalo. Oni su morali da se vrate. Sve je to sudbina, život. Bilo je dirljivo koliko su ga voleli i koliko je on bio posvećen i brinuo o njima“, ispričao je reditelj za pomenuti medij.
Ipak, kako kaže, ne bi želeo da govori o tome da li je glumcu ostala neka neostvarena želja.
„To je nešto što ne bih govorio. Uvek smo pričali naše muške priče. Crnogorski. To su bile naše priče, šalili smo se. Voleo je da se zeza. Uvek smo se sećali naših dana, druženja, gde smo bili vedri i veseli“, iskren je Milan.
Ipak, do poslednjeg dana patio je zbog tragedije koja mu je obeležila život.
„Mi smo odrasli zajedno. Ostala je ta teška rana i ta tragedija. To je nešto što nikada nije mogao da preboli, sa tom ranom je otišao. To ga je najviše bolelo. Ta ubistva i to što se desilo, ta noć u Titogradu je nešto što je ostalo kao teška rana. Njegova teška trauma. Vida Ognjenović je rekla: ‘On nije umro od bolesti, on je umro od tuge’. Apsolotuno se slažem s tim. Mnogo je patio zbog toga. Teška mu je rana ostala za tu noć“, zaključio je Milan Karadžić za pomenuti medij.
BONUS VIDEO: Dolazak prijatelja i kolega na komemoraciju Žarku Lauševiću
