8
Proslavljena pevačica i jedina srpska evrovizijska pobednica juče je obelodanila da je dobila sina po imenu Mario, i to putem surogat majke.
I od momenta kada je svoju odluku da na ovaj način postane majka podelila sa javnošču, ne prestaje da se govori o ovoj temi, a ujedno je to bio povod i za brojna pitanja.
PROČITAJTE JOŠ
8
7
8
Kako i zašto je Marija donela ovu odluku? Zašto baš sada? Koja prava će imati njeno dete koje je rođeno u Americi? I možda najbitnije – zašto nije rođeno ovde?
Surogat majčinstvo još uvek nije uvedeno u Srbiji, ali se o ovoj mogućnosti polemiše godinama unazad. Godine 2019. napravljen je čak i Prednacrt građanskog zakonika kojim je predviđeno da parovi (bračni ili vanbračni) kao i žene i muškarci koji žive sami, mogu da uz pomoć surogat majčinstva dobiju potomstvo.
Nacrtom Građanskog zakonika navodilo se da će se surogat majka zvati „rodilja“ i da će budući roditelji imati obavezu da tokom trudnoće brinu o njenoj ishrani, medicinskoj nezi i dobrim uslovima života.
Nažalost po brojne ljude bez potomstva, zakon koji dozvoljava surogat majčinstvo u Srbiji do danas nije zaživeo.
Jedna od 5.000 žena se rodi bez materice – to znači da one imaju jajnike i svoje jajne ćelije, ali nažalost ne mogu da iznesu trudnoću. Takođe, žene posle desetina neuspešnih vantelesnih oplodnji gube nadu da će ikada postati majke, a jedina šansa svima njima je surogat majčinstvo.
O svom iskustvu je sada progovorila Marija Šerifović i uzdrmala srpsku javnost. O ovoj još uvek kontroverznoj temi mišljenja su podeljenja – dok jedni opciju dobijanja potomaka putem surogat majke zdušno podržavaju, drugi je posmatraju kao vid eksploatacije žena iz siromašnijih zemalja jer im je rađanje bebe koju će kasnije dati drugoj porodici izvor prihoda.
Surogat majčinstvo dozvoljeno je u većini država SAD, u Velikoj Britaniji, Poljskoj i Ukrajini, Indiji, a u Holandiji i Francuskoj samo kao nekomercijalna delatnost. To znači da žene iz Srbije mogu da dobiju dete u ovim zemljama i zakon naše zemlje će ih prepoznati kao majke. Surogat majčinstvo je strogo zabranjeno u Nemačkoj, Austriji, Grčkoj, Irskoj, BiH i Hrvatskoj.
Države kao što je Velika Britanija, surogat majčinstvo vide kao poklon jedne žene drugoj i dozvoljavaju ga na „altruističkoj“ osnovi. Dozvoljeno je samo platiti troškove.
Marija Šerifović je otkrila da je godinama pokušavala da rodi dete, ali u tome nije uspela. Zbog toga je donela odluku da naslednika dobije putem surogat majke.
„Velika želja da imam dete me je vodila kroz taj vrlo kompleksan i zahtevan proces. Iako sam u više navrata pokušavala sama da iznesem trudnoću, zbog poteškoća kroz koje sam prolazila, nisam to uspela. Tako da se surogat pokazao kao, zapravo, jedina opcija za mene“, rekla je ona za „Blic“ i dodala:
„Zaista ne želim javno da objašnjavam medicinske razloge za to, ali surogat materinstvo je konačno bio moj jedini izbor“.
Šerifovićeva je rekla i da je ovaj proces trajao dve godine.
„Pre dve godine sam prolazila kroz postupak vađenja mojih jajnih ćelija i zatim kreiranje embriona. Nakon svih tih genetskih ispitivanja, saznala sam da imam tri zdrava embriona. Tako se rodio Mario“, ispričala je Šerifovićeva.
Marija je objasnila i zašto je odlučila da se dete rodi baš u Americi.
„Amerika je svakako država koja je najviše napredovala u smislu kompletne procedure oko surogat materinstva. Od brige prema ženama koje su surogat majke, do kompletne pravne i psihološke logistike koja je veoma izazovna i jako važna. Na usluzi su vam vrhunski, iskusni i profesionalni lekari, koji su toliko posvećeni, u svakom segmentu, možda najviše u onom emotivnom, jer je on zapravo sve vreme najvažniji. Sada mi je potpuno jasno zašto sam se zaljubila u Kaliforniju“, ispričala je Marija Šerifović za „Blic“.
Nema sumnje da će odluka Marije Šerifović da dete dobije na ovaj način ponovo otvoriti brojna pitanja o surogat majčinstvu u Srbiji. Da li je naše društvo sazrelo za ovaj vid pomoći svim onim ženama koje nisu u mogućnosti da iznesu trudnoću ili će primer Marije Šerifović biti izolovan?
S obzirom na to da u Srbiji osim surogat majčinstva nisu legalizovane ni istopolne zajednice, a ni vantelesna oplodnja van zvaničnog braka, mnogim parovima ili pojedincima koji žele da se ostvare kao roditelji – ta vrata su zatvorena.
Treba podsetiti i na primer premijerke Ane Brnabić, pripadnice LGBT zajednice, čija je partnerka Milica Đurić dete dobila putem veštačke oplodnje u inostranstvu. Veštačka oplodnja u Srbiji nije dozvoljena ne samo istopolnim partnerima već ni ženama koje su bez partnera ili im je zbog zdravstvenih razloga potrebno da pre operacije reproduktivnih organa sačuvaju svoj biološki materijal.
I kada je obelodanjeno da je premijerka dobila dete (iako zakonski nije roditelj), to je otvorilo brojna pitanja o privilegovanom statusu koji uživa ona i drugi pojedinci koji su u mogućnosti da „zaobiđu“ prepreke i zakonska ograničenja u Srbiji.
Marija Šerifović je nakon godina borbe da rodi dete pribegla opciji surogat majčinstva, ali je u tome uspela i jer je u mogućnosti da takvu proceduru finansira u inostranstvu.
Prema pisanju Blica, u jednoj američkoj agenciji za surogat materinstvo navode da se prosečna cena kreće od 130.000 do 160.000 dolara. Prosečni troškovi uključuju: kliničke naknade, surogat nadoknadu, pravne troškove i agencijske naknade. Budući roditelji takođe treba da deo budžeta namene za kompenzaciju donatorima jajnih ćelija i lekove za plodnost, kao i putne troškove (koji nisu uključeni u ove procene).
BONUS VIDEO: Marija Šerifović: Kad napunim 58 godina odlazim u penziju!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare