Na sahranu joj nije došao niko od kolega.
Sonja Savić bila je glumica koja je rušila sve tabue i živela dosta ispred svog vremena, zbog čega je često bila i neshvaćena.
Ona je 23. septembra 2008. godine pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije, preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci.
Najstrašnija informacija koja je došla do medija bila je ta da je Sonja pronađena mrtva u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao nikakav drugi nameštaj.
Komšije nekada jedne od najtalentovanijih srpskih glumica tvrdile su da u njenom stanu nije bilo nameštaja, spavala je na dušeku na podu, a svuda okolo bili su razbacani upotrebljeni špricevi.
Poslednji intervju Sonja je dala samo dva meseca pre smrti, u julu 2008. godine, za crnogorske „Vijesti“.
„Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli“, rekla je tada.
Ona se podsetila i reči svoje bake koja joj je uvek govorila da se u ljudskim očima sve može pročitati. U njenim očima tada su se videle tuga i samoća.
„Ima još jedna bakina izreka koje se često setim – žagre ti se oči. Danas bi mnogim generacijama, kada prođe ponoć, mogli to da kažemo. A njima oči žagre od ko zna čega, a to nije dobro ni za njih ni za porodicu. Izgleda da je samoća cena moje slobode“, istakla je Savićeva.
Sonja je nekoliko godina živela i radila u Sloveniji, gde su je tretirali kao veliku zvezdu.
„Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme. Volela bih da dobijem sredstva i napravim samo još jedan savremeni sajber mjuzikhol koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda da nema afiniteta prema meni. Često čujem da da govore kako sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete“, rekla je jednom prilikom Sonja.
Debitovala je u filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine. Na Fakultetu dramskih umetnosti dramskih umetnosti diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem i drugim zvučnim glumačkim imenima.
Osamdesetih godina prošlog veka igrala je u brojnim čuvenim filmovima domaće kinematografije kao što su „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“. Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu u Veneciji.
Devedesetih se ređe pojavljivala u filmovima, ali je ipak ostvarila nekoliko značajnijih uloga, i to u ostvarenjima „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“
Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu „Hleb i mleko“ 2001. godine, nagrađenog „Zlatnim lavom“ u Veneciji. Film „Jug-jugoistok“ u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a „Nebojša Đukelić“. Poslednju ulogu ostvarila je u filmu „Zabranjena ljubav“, a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u TV seriji „Vratiće se rode“.
Njena velika ljubav bio je džez muzičar Vlajko Lalić, a njegova pogibija zauvek je stala na put njihovoj sreći.
„Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom“, rekla je Sonja u jednom ranijem intervjuu za magazin „Story“.
U trenutku smrti Sonja Savić je imala 47 godina. Sahranjena je u svom rodnom selu Donja Gorevnica, a ono što je posebno tužno jeste činjenica da se niko od njenih kolega nije pojavio na sahrani.
BONUS VIDEO: TOP 5_ najlepših jugoslovenskih glumica