Karijera glumca Dušana Golumbovskog trajala je pet decenija, a domaća publika najbolje ga pamti po ulozi Ozrena Soldatovića u seriji „Srećni ljudi“.
Ipak, njegov život nije bio nimalo lak, o čemu je glumac otvoreno govorio.
„Otac je umro novembra 1940. godine i ja sam, ustvari, posmrče. Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život – prvi je u Beogradu kupio ‘bentli’ i, logično, zaveo je balerinu. Naravno, zabranio joj je da se bavi svojim poslom, jer su u to vreme balerine i glumice pratile razne predrasude“, rekao je on svojevremeno u intervjuu za Press.
Već kao desetogodišnjak zaigrao je u predstavi „Sin brkate čete“ u Mesnoj zajednici na Crvenom krstu.
„Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam glumačku akademiju, u klasi sa pokojnim Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić i Petrom Kraljem. Kasnije nam se pridružio i Miloš Žutić, koji je ponavljao razred da bi bio bliže svojoj velikoj ljubavi Oliveri Vučo, to jest Katarini, koja je takođe bila sa nama na klasi“, dodao je Golumbovski.
Najbolji prijatelj među kolegama bio mu je Petar Kralj.