U pitanju je lupus, neizlečiva autoimuna bolest gde organizam praktično napada sam sebe, a kritični delovi su koža, zglobovi, krv i bubrezi.
Svojevremeno, Jelena je opisala borbu sa lupusom.
„Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili su da imam lupus.Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom“, započela je priču ova hrabra žena.
„Doktor mi je objasnio da bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo je staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis“, nastavila je Jelena, koja je kasnije rodila sina Matiju, a o njihovoj borbi, govorio je i Dejan
„Jelena, ako je i imala neke zdravstvene probleme, nikada se nije žalila. Uvek sam ja bio u centru pažnje. Po prvi put sada ona ne može da preuzme obaveze, jer ima temperaturu, što se dešavalo prvih šest meseci. Njen najveći kvalitet je, što i pored svih tih problema, nije dozvoljavala da mi to na neki način osetimo. Posle smo saznali da se trudila da se osami kad joj je baš teško, da ode i isplače se, pozove sestre i podeli tu muku, ali se trudila da mi to u kući ne primetimo“, izjavio je Dejan Tomašević.
Jelena se nadovezala rekavši šta joj je najteže palo:
„Prvo je počela temperatura, koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući – ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom… To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša.“
Želela je da ima još dece, međutim, bolest je uzela maha.
„Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukavlno konektovani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, onda tačno znate gde ćete da izađete, šta ćete da radite u budućnosti… Tako smo mi isplanirali da imamo više dece. Nikada nismo pričali da imamo jedno dete. Neki od nas su hteli petoro. Lupus me je jako poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete iako je jako želeo i peto. Onda smo se dogovorili da on bude moje peto dete“, ispričala je Tomaševićka i nastavila:
„Sve je išlo tako fenomenalno, ali to je ono što te vrati dva, tri čak deset koraka unazad i pitaš se: ‘Kako sad ovo, kako se živi sa ovim?’. Zašto me boli ovaj lakat, sutra kuk, prekosutra karlica, a onda sve. Taj dan kada me boli sve, tada ne mogu ništa.“
Osećala je bes u pojedinim trenucima.
„Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti… Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze… Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: ‘Ma, možeš ti to’. Imaš sa kim i imaš zbog koga“, izjavila je Jelena ranije u „RTS ordinaciji“.
Pored sina Matije, Jelena i Dejan imaju ćerke Manju i Miju, a tu je i Marinko, Jelenin naslednik iz prvog braka.
BONUS VIDEO Srpska pevačica je imala 42 kilograma, a sada otkriva sve o velikim problemima: Ne mogu da dobijem insulin jer nemam adekvatnu kilažu da se lečim