0
Džimi Hendriks širom planete smatran za jednog od najznačajnijih muzičara 20. veka, a preminuo je u trenutku kada je njegova karijera tek počinjala. Ipak, za svojih 27 godina uspeo je da ostavi neizbrisiv trag u svetu muzike u godinama svoje najveće slave.
Džimi Hendriks, muzičar, pevač, tekstopisac i gitarista bio je inovator i kultna ikona sveta muzike.
PROČITAJTE JOŠ:
Rođen je u Sijetlu 27. novembra 1942. godine kao Džon Alen Hendriks. U njegovom ranom detinjstvu otac Džejms Alen El bio na jednom od frontova tokom Drugog svetskog rata, dok je njegova majka počela da se leči od alkoholizma, zbog čega se Džimi preselio kod rodbine u Kaliforniju. Nakon povratka sa fronta, otac je uzeo Džimija kada je imao 13 godina, razveo se od supruge i sinu promenio ime u Džejms Maršal.
Džimi Hendriks se smatra jednim od najuticajnijh i najtalentovanijh gitarista u istoriji rok muzike. Bio je osnivač i frontmen rok benda „Džimi Hendriks ekspirijens“. Mnogi su ga smatrali muzičkim genijem, a nadareni gitarista otvorio je eru epohalnih šezdesetih godina prošlog veka, koju su obeležili turbulentni događaji.
Počeo je da svira gitaru od svoje 15. godine, kada je prvu kupio za pet dolara. Nakon toga, belu električnu giratu dobio je od oca na poklon, koju je prilagodio svom stilu sviranja kao levoruki gitarista i od koje se više nije odvajao. U vreme kada je polako počeo da stvara muziku koja se izdvojila po svojoj jedinstvenosti, besneo je rat u Vijetnamu, na ulicama Dalasa ubijen je Džon Kenedi, a seksualna revolucija bila je na svom vrhuncu. Upravo tada, muzika slavnog Džimija Hendriksa postala je simbol slobode i ljubavi.
Svetsku slavu je stekao 1967. nastupom na Monterejskom pop festivalu, a na Vudstoku 1969. godine bio je glavna atrakcija. Džimi Hendriks je 2005. godine primljen u američku Rokenrol kuću slavnih i britansku Muzičku kuću slavnih. Na Holivudskoj stazi slavnih postavljena je 1994. njegova zvezda. Na rang listi časopisa Rolling Stone „100 najvećih gitarista svih vremena“, Hendriks se našao na prvom mestu.
U zenitu svoje popularnosti bio je sklon zloupotrebi alkohola i droge. Alkohol je ubrzo počeo da ga vodi do „one mračne strane“, zbog čestih izliva besa i retkih, ali atipičnih naleta fizičkog nasilja.
Zbog buntovnog života u mladosti, čak dva puta je hapšen zbog vožnje ukradenih automobila. Tada je od policije je dobio ultimatum – dve godine zatvora ili odlazak u vojsku. Odabrao je drugu opciju, te se prijavio u 101. vazduhoplovnu diviziju, a onda se trudio da tu ostavi što gori utisak. Iako je prema njegovom objašnjenima napustio vazduhoplovnu diviziju zbog zdravstvenih problema, jer se, kako je obrazlagao, povredio prilikom skoka padobranom, a muzički svet je brujao o njegovoj sklonosti ka homoseksualizmu.
Njegov stil ukratko se može opisati – „seks, droga i rokenrol“, a ovakav život vremenom je počelo da čini svoje, pa se odrazio na njegovu karijeru, ali i privatna dešavanja, da bi na kraju doveo do fatalnog ishoda.
Pored alkohola, koji je dovodio do agresivnih ispoljavanja, Džimijeva strast su bili heroin i hašiš, a poroci su polako počeli da mu uništavaju više nego uspešnu karijeru u kojoj se izdvojio kao smouki muzički genije. Uspeo je da se oslobodi optužbi vezanih za upotrebu narkotika i alkohola, ali je na kraju konzumiranje LSD-a počelo vidno da se odražava na njegove nastupe, gde je redovno bio lošeg i „čudnog“ raspoloženja. Tako se jednom prilikom, na koncertu u Medison skver gardenu, nakratko obratio publici nakon čega je odsvirao dve pesme i posle svega nekoliko minuta provedenih na sceni otišao je sa nje.
Tokom turneje po Švedskoj našao se u centru skandala kada je demolirao hotelsku sobu zbog čega je bio uhapšen.
U privatnom životu, baš kao i u njegovoj karijeri, dešavale su se brojne turbulencije i intrige. Nikada se nije ženio, a dobio je dvoje dece iz dve kratke afere, ćerku Tamiku Lorens 1966. sa bivšom prostitutkom Dijanom Karpenter i sina Džemsa Henrika Danijela Sandkvista 1969. godine sa Šveđankom Evom Sandkvist. Važio je za velikog zavodnika, a zbog njegovog specifičnog slobodnog stila života često se navodi da je lomio je ženska srca. Do danas još nije demantovana urbana legenda o njegovoj romansi sa glumicom Brižit Bardo 1969. godine.
Za njegov jedinstven muzički i životni stil vezuju se brojne zanimljivosti. Bio je levoruki gitarista. Nije umeo da čita notni sistem, a na pitanja o tome, davao je kratka objašnjnja – „ja sam samouki gitarista“. Naučio je da svira po sluhu i često je koristio reči ili boje da izrazi ono što je želeo da prikaže. Inspiraciju za svoju muziku Hendriks je pronalazio na mnogo načina i na različitim mestima, uključujući čak i snove.
Preminuo je iznenada, 18. septembra 1970. u 27. godini života. Tog trenutka svet je potresla vest da je u sobi u londonskom hotelu umro jedan od najvećih umetnika i po mišljenju mnogih najbolji gitarista u istoriji muzike. Postoje razne teorije o uzroku Hendriksove smrti koja je postala jedna od najvećih misterija. Spekuliše se i da je za smrt slavnog muzičara kriv njegov menadžer, koji je na taj način hteo da uzme novac od njegovog životnog osiguranja. Ono što je poznato, noć je proveo sa Monikom Daneman, svojom tadašnjom devojkom. Navodno, pre spavanja je uzeo mešavinu vina i tableta za spavanje, što je uzrokovalo povraćanje u snu i gušenje.
„Zanimljivo je kako većina ljudi obožava smrt. Zapravo, rodiš se tek kad umreš. Moraš umreti da bi te cenili“, govorio je Džimi Hendriks.
BONUS VIDEO: Džimi Hendriks – Jedan od najvećih u istoriji rokenrola