Pevač Milan Stanković osvojio je publiku još kada se prvi put pojavio na velikoj sceni u okviru takmičenja "Zvezde Granda", a sada već godinama nije aktivan na estradnoj sceni, pa se mnogo spekulisalo da je život nastavio u jednom manastiru.
U javnosti se pojavila vest da Milan često obilazi manastir Nevesinje, a sada je prisustvovao predavanju u uz brojne vernike i sveštena lica, što potvrđuju fotografije sa ovog skupa objavljene na društvenim mrežama.
Od trenutka kada je stekao popularnost, njegov privatni život bio je intrigantan publici koja je pratila njegov rad.
Milan je prvo privlačio pažnju neobičnim stajlinzima, onda vezom sa pevačicom Radom Manojlović, a poslednjih godina i odlukom da promeni život i posveti se manastiru, gde pronalazi mir.
Život popularnog pevača od njegovog detinjstva nije bio lak, a malo je poznata činjenica da je Milanov otac ubio kolegu sa posla pre više od 30 godina, zbog čega je osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu.
Nakon pet godina provedenih u zatvoru, otac pevača je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima. Porodici je javljeno da je poginuo tako što je pao sa skele, ali oni ni danas u to ne veruju.
Milan je na početku svoje karijere pričao o ovom, za njega bolnom periodu, i tada je izjavio kako sumnja u zvaničnu verziju da mu je otac poginuo u zatvoru.
„Imao sam samo pet meseci kada je moj otac otišao u zatvor. Zato ga se i ne sećam, ali kroz glavu mi prolaze slike iz poseta. Nikada nisam imao osećaj da imam tatu, već nekog teču koga sam povremeno viđao. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka sa kojim je radio u pekari. Posle pet i po godina saopštili su nam da je pao sa skele i poginuo, ali ne verujem u to. Mislim da se radi o krvnoj osveti“, rekao je Stanković tada za „Kurir“ i dodao:
„Ne znam kakav bih bio da sam rastao uz oca, ali oduvek sam se osećao inferiorno. Kada bih u društvu rekao da nemam tatu, izazvao bih sažaljenje. Kao da sam ja kriv što je to tako. Najteže su mi pala pisma koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Osetio sam koliko mu je svako pismo drugačije, u nekim se prepoznavao očaj, ponekad optimizam. Mama me je, uprkos svemu, izdržavala i borila se za mene i sestru. Radila je u trafici, peglala, čistila po kućama. Često je pozajmljivala novac.“
BONUS VIDEO: Milan Stanković Sevdah baby – Konstraktina pobeda je tektonski poremećaj