0
Legendarni muzičar i frontmen benda "The Doors" Džim Morison živeo je burno i preminuo tragično, a njegova muzika i danas je veoma slušana i trajaće još dugo nakon njegove smrti.
Rođen je kao Džejms Daglas Morison 8. decembra 1943. godine na Floridi, a kako je sam svojevremeno istakao, najznačajniji događaj u njegovom životu dogodio se 1947. godine tokom jednog putovanja u Novi Meksiko.
„Prvi put sam otkrio smrt… Majka, otac, baba, deda i ja smo se vozili kroz pustinju u zoru. Kamion sa Indijancima je udario u kola ili tako nešto. Bilo je Indijanaca razbacanih po putu, koji su krvarili do smrti. Ja sam bio samo dete, tako da sam ostao u kolima, dok su otac i deda otišli da provere to. Nisam video ništa… Sve što sam primetio je bila čudna crvena boja i ljudi koji leže unaokolo, ali sam znao da se nešto desilo, zato što sam mogao da iskopam vibracije ljudi oko mene i odjednom sam osetio da ni oni ne znaju šta se dogodilo, ništa više nego što sam ja znao. To je bio prvi put da sam osetio strah… i osetio sam u tom trenutku da su se duše tih Indijanaca, možda jednog ili dvojice, kretale unaokolo i da su sletele u moju dušu, a ja sam bio poput sunđera, spreman da sedim tamo i upijam“, ispričao je Morison.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko je ovo njegovo uverenje bilo jako, svedoči i činjenica da je i u pesmi „Peace Frog“ sa albuma „Morrison Hotel“ opisao ovo iskustvo.
Roditelji su mu bili strogi, te je za njega, koji je veoma voleo alkohol, život sa njima bio nemoguć, a kada je konačno otišao daleko od njih – prepustio se svojoj velikoj ljubavi, muzici.
Njegov život i problemi sa porocima redovno su privlačili pažnju, a njegova smrt ništa manje nije intrigirala javnost, te je i danas obavijena velom tajne. Novinarka Sofija Debojk je za pritakski portal „The New European“ detaljno istražila i opisala poslednje mesece Morisonovog života.
„Tri dana nakon njegove smrti u stanu u ulici Rue Beautreillis broj 17, telo Džima Morisana ostalo je tu. Umotan u plastiku i upakovan u suvi led, čuvali su ga u kadi kojoj ga je i pronašla njegova devojka Pamela Kurson, mrtvog i uronjenog u još uvek toplu vodu, oko 6 sati ujutru, u subotu, 3. jula 1971. godine. Tu je ostao sve dok zaposleni u pogrebnom preduzeći nisu konačno isporučili kovčeg koji je poručila (najjeftiniji model koji je bio dostupan, vredan oko 30 funti). U jednom trenutku tokom ta 72 sata u stan je došao i lekar i izdata je umrlica. Kao zvanični uzrok smrti navedena je srčana slabost . Obdukcija nije objavljena“, počela je ona za pomenuti medij, prenosi „Blic žena“.
„Telo je konačno položeno na večni počinak naredne srede, na neobeleženom grobu na pariskom groblju Père Lachaise u takozvanom Pesničkom kutku u blizini groba dramskog pisca Molijera. Na sahrani je bilo prisutno tek nekolicina ožalošćenih. Tek dan nakon sahrane objavljena je vest o Morisonovoj smrti, dovodeći javnost do brojnih pitanja. Da li je bilo policijske istrage? Zašto nije bilo obdukcije? Ko je bio lekar koji ga je pregledao? (Pamela, prema nekim izveštajima, nije mogla da se seti imena lekara, a njegov potpis na umrlici nije bio čitak) Zašto Morisonovim roditeljima ništa nije rečeno? (Vlasti su očigledno obaveštene da nema užu porodicu, što je otvorilo put do brze sahrane bez previše pitanja)“, dodala je novinarka.
Džim Morison preminuo je 3. jula 1971. godine u 27. godini života, a i danas se priča o teorijama zavere vezanim za njegovu smrt. Pojedini govore da je muzičar bio meta operacije CIA, te da je njima naređeno da ubiju Morisona, a drugi pominju to da je Džim bio žrtva magijskih rituala, pa čak i da je lažirao sopstvenu smrt. Sofija Debojk smatra da se glavni razlozi njegove smrti kriju u poslednja četiri meseca Morisonovog života.
„Morison je u Pariz stigao početkom marta 1971, sa ogromnom kreativnom prazninom. Bio je neprepoznatljiv – ugojio se i pustio raščupanu, nestilizovanu bradu. Borio se sa alkoholizmom, što je zapravo i uništilo kreativne napore benda ‘The Doors’ dok su se šezdesete bližile kraju, a takođe mu je nad glavom visila šestomesečna zatvorska kazna. Njegova žalba bila je na čekanju nakon iscrpljujućeg, 40 dana dugog suđenja u jesen 1970, a sve zbog optužbe da se skidao go na sceni tokom svirke u Majamiju. Dok su ubrzo nakon suđenja usledile neuobičajeno uspešne sesije snimanja za šesti album ‘L.A. Woman’, Morisonovi nastupi uživo bili su strašni. Njegov nastup u Nju Orleansu u decembru 1970, za koji se ispostavilo da je bila poslednja svirka The Doors-a, pokazao je Džima u jednom lošem svetlu – bio je pijan i izgubljen. Sva motivacija je nestala i uprkos njegovoj želji da nastavi ulogu pesniku, priznao je u jednom intervjuu: ‘Ne čitam i ne pišem mnogo. Ne radim ništa. Ali, vratiću se u sedlo'“, napisala je ona za „The New European“.
Kao što je poznato, muzičar se u Parizu pridružio svojoj dugogodišnjoj devojci Pameli Kurson koja je bila zavisna od heroina i boravila je u stanu sa Žanom de Bretejem – „dilerom droge za bogataše“. Tako je Morison upao u društvo ljudi zavisnih od narkotika, a utehu je, kako se navodi, tražio i u klubovima koji su bili „preplavljeni heroinom“.
„Morison je uporedio svoj prvi dom u Parizu, hotel Georges V, u blizini Jelisejskih polja, sa ‘crvenom, plišanom javnom kućom’, pa se nedelju dana kasnije preselio u ozloglašeni L’Hôtel u boemskom delu Pariza Saint-Germain-des-Prés. Oskar Vajld je tamo umro, a to je bio i omiljeni smeštaj benda The Rolling Stones. Kada je par pronašao trajniji dom, to je bio veliki i raskošan stan u ulici Beautreillis u okrugu Marais, a ovdašnje prodavnice, restorane i trgovi postali su pozadina nešto umerenije dnevne rutine za Morisona. Park Place des Vosges iz ranog 17. veka bio je na samo tri minuta hoda od Morisonovog stana, a on je umeo tamo da sedi i piše, uživajući u atmosferi grada Molijera, Balzaka i Remboa, njegovih književnih junaka od tinejdžerskih dana“, napisala je Sofija.
U Parizu je Morison radio na nekoliko projekata, nacrtu romana, rok operi i eseju inspirisanim njegovim suđenjem. Tamo je nastala i njegova sveska „Pariski žurnal“ koja je sadržala Morisonovu poeziju, pretežno nasilnu, mračno-seksualnu i nihilističku. Ipak, ova sveska je 2013. godine na aukciji prodata za 250.000 dolara, navela je, između ostalog, novinarka.
Iako je bio opčinjen Parizom i prijatelju pisao da se „nada da će on i Pamela tu ostati zauvek“, morao je na neko vreme da se skloni iz ove sredine u kojoj su droga i alkohol bili lako dostupni. Sa devojkom se preselio u Tuluz, a poto i u Andoru, Španiju i Maroko. Selili su se, ali nisu mogli da pobegnu od poročnog života.
Kada su stigli u London, Žan de Bretej je priređivao narko-žurke u kući Kita Ričardsa, te su i Džim i Pamela samo dublje zalazili u opijanje i drogiranje.
„Za razliku od svih ispada prethodnih meseci, Morisonov poslednji dan, 2. jul 1971, bio je u potpunosti prozaičan. Proveo ga je sa svojim prijateljem, dokono šetajući svojim pariskim kvartom, ne odlazeći dalje od pet minuta od svojih ulaznih vrata. Pameli je kupio privezak u jednom od malih pariskih butika, potom je ručao u poznatom restoranu u blizini svog omiljenog parka. Otišao je da preuzme čizme od obućara, ali one još uvek nisu bile gotove. Popio je pivo sa prijateljem u jednom kafeu. Prema izjavi koju je Pamela dala policiji, oni su jeli u kineskom restoranu, a zatim su otišli da pogledaju film ‘Pursued’ u bioskopu koji je udaljen oko 20 minuta vožnje. Te noći Pamelu je probudilo Morisonovo otežano disanje, ali ju je poslao nazad u krevet, dok se on kupao. Kada je svanulo, pronašla ga je mrtvog u kadi“, istakla je Debrojkova za „The New European“.
„To je, barem, verzija koja je opšteprihvaćena. Nešto drugačije tvrdnje postale su popularne poslednjih godina, a novinar ‘New York Times-a’ Sem Bernet tvrdi da je pronašao Morisona mrtvog u toaletu jednog kluba. Navodno je uzeo preveliku dozu heroina, a njegovo telo su iznela dva dilera i ostavila ga u kadi kako bi prikrili taj eksces. U intervjuu iz 2014. rok pevačica Marijan Fejtful i dalje je tvrdila kako je njen tadašnji dečko Žan de Bretej Džimu dao fatalnu dozu čistog heroina koji je u to vreme preplavio Pariz“, dodala je ona.
Iako je Morison u Parizu želeo da potraži spas i inspiraciju, ispostavilo se da je sve ispalo suprotno. Muzičar je bio „na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“, a njegova smrt je dilerima droge bila samo još jedna smrt narkomana u nizu. U poslednjim redovima njegovog „Pariskog žurnala“ stoji napisano: „Nisam hteo da te ubijem. Ti si prosto bio tu“, a ovi njegovi zapisi danas zvuče proročki.
Džim Morison deo je „Kluba 27“, što je izraz u pop-kulturi za grupu rok i bluz muzičara koji su preminuli u 27. godini života. Pored njega, tu su Dženis Džoplin, Džimi Hendriks, Brajan Džouns, kurt Kobejn, Ejmi Vajnhaus i Aleksandar Levi.
BONUS VIDEO: Grob Dzima Morisona
