0
Lazar Strugar otvoreno je govorio o svojoj borbi sa porokom.
Lazar Strugar je najpoznatiji po ulozi Avaksa u filmu „Kad porastem, biću Kengur“, a glumio je i u ostvarenjima „Crni u duši“, „Košarkaši“ i drugim.
Iako su ga mnogi obožavali u „Kenguru“ i rado citiraju neke njegove replike, malo ko zna da se Lazar četiri godine borio sa zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. On je bio na rehabilitaciji, a nakon što je njegova borba završena, snimio je dokumentarni film „Od sumraka do smisla, raspad“ u kom je prikazao sve faze narkomanije.
Lazar je za RTV prošle godine otkrio da je u svet droge ušao sa svega 14, 15 godina. Počeo je sa marihuanom, a već sa 17 je probao i heroin.
PROČITAJTE JOŠ:
„Sam proces izlaska iz problema traje 15 meseci u mom slučaju. Posledica uzimanja opijata se rešava relativno brzo, ali uzrok se ne rešava tako brzo. Do uzroka tek treba doći, to je ono što ljudi u centru ‘Duga’ jako dobro znaju da urade i da pomognu čoveku da shvati šta je bio uzrok. Generalno, u svet droge ulaze prezaštićeni i nezaštićeni ljudi. Ja sam više od polovine svog života bio prezaštićen, a zatim nezaštićen. Mogu da kažem da je moj uzrok bio kompleks više vrednosti“, rekao je on za pomenuti medij.
Lazar je govorio i o tome sa čime se sve susretao u našem zdravstvenom sistemu dok je tražio pomoć.
„To je problem na toliko nivoa i toliko se tu greši. Ja ne govorim kao zdravstveni radnik, govorim kao bivši zavisnik. Ja dođem kao individua i kažem: ‘Ljudi, dajte mi pomoć, ja sam narkoman i hoću da se lečim’, oni mene sa heroina prebace na metadon ili na buprenorfin i to je to. Uradili su veliki posao što se tiče društva. Sklonili su jednog narkomana s ulice, ja sam prestao da se viđam sa dilerom, prestao sam da radim krivična dela da bih došao do droge, ali ja sam i dalje zavisnik. To je program smanjenja štete i taj program je urodio plodom, šteta je smanjena, ali šta je urađeno individuama, to je poražavajuće. Zdravstveni sistem, koliko ja znam, ne bi trebao da vodi socijalnu politiku nego da leči ljude, a oni ih čine mnogo bolesnijim zarad društva. Ja ne znam kada i gde je to tačno krenulo. Metadon je smišljen u nacističkoj Nemačkoj i to je bio lek koji je bio protiv bolova, zajedno sa morfijumom. On nije unapređivan od tada. Hoću da govorim o konsekvencama po telo. Od heroinske krize niko nije umro. Heroinska kriza traje pet do sedam dana, ali niko nikada nije umro. Od metadonske krize se umire. Ja nikada nisam koristio metadon, koristio sam buprenorfin. Ono što je meni počelo da se dešava posle nekoliko meseci je kompletna deluzija. To su situacije za koje sam ja mislio da su se desile, a nisu se nikada desile. Ja sam imao halucinacije koje traju danima. Nešto se do te mere pomeri. Ja sam cele dane imao u glavi gde sam bio i šta sam radio, oni se nikada nisu dogodili. Kriza od buprenorfina je meni trajala preko mesec dana. Raspadanje u najgorim bolovima, u najgoroj nemoći. Posao policije je da smanjuje štetu, a posao zdravstvenih ustanova je da čoveka koji dođe i kaže ‘ja sam bolestan’ izleče, a ne da ga prebace u drugu bolest. To nije tako samo kod nas, to je tako svuda u Evropi“, rekao je glumac za „Danas“.
Nakon što se izlečio, Lazar je počeo da pomaže drugim zavisnicima koji su dolazili u rehabilitacioni centar.
„Program traje 18 meseci. To što se meni desilo je bilo bukvalno preko jedne noći. Medicina bi to verovatno opisala kao psihozu, jer samo način razmišljanja se potpuno promenio. Ljudi koji vode centar ‘Duga’ videli su u meni nekog ko može da bude odgovoran i da pomogne. Ja sam imao ogromnu želju da pomognem i nalazio sam načine da razgovaram sa različitim ljudima. Želeo sam da vidim na koji način mogu da pomognem. Bilo mi je drago kada vidim da sam nekome pomogao. Radio sam volonterski, to mi je išlo i obezbedili su mi uslove da pomognem nekom ko je u sličnom problemu u kojem sam ja. Trebalo je uvesti ljude u proces da nešto mora da se uradi po koracima. Pravila su morala da se poštuju i pravila će te dovesti u stanje da postaneš funkcionalan član društva. Mi smo bili na imanju u Temerinu i ti si morao da budeš zadužen za neki deo posla. Naučiš da ceniš neke stvari. Imaš deset sati dnevno obaveze. Kada se ide napolje na radove, kada vodiš radnika na rad, ti si odgovoran za njegov život i moraš da ga čuvaš. Telo se budi posle nekog vremena, posle pet, šest meseci, ti si konstantno sa muškarcima u centru i kada ti se neka devojka nasmeje, ti stekneš osećaj da si zaljubljen i da si izlečen. Nisi se izlečio, nisi izlečio uzrok i mrtav si za godinu dana – možda. Možda ćeš živeti još 15 godina, ali uglavnom, to se dešavalo. Izašao je jer se zaljubio, nije rešio svoj problem, posle šest meseci je bio nazad na drogama, za godinu dana je preminuo. Zato ih čuvaš od njih samih. Ne sme da dođe u situaciju da bude u iskušenju. Način da uspeš je samo jedan, načina da propadneš je milion“, ispričao je on za pomenuti medij.
BONUS VIDEO: Glumac Branko Janković o privatnom biznisu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
